У Медулинском заљеву недавно је уловљена најотровнија риба на свијету - сребренопруга надувача. У Пули је обављена и лабораторијска анализа утробе ове рибе.
Глас Истре имао је јединствену прилику присуствовати лабораторијској анализи најотровније рибе на свијету - сребрнопруге надуваче, која је недавно уловљена у Медулинском заљеву.
Уз велику дозу опреза, будући да је ова јединка у цијелости отровна, у Лабораторију природних наука пулског Универзитета Јурја Добриле, под водством др. сц. Невена Ивеше, вишег научног асистента и морског биолога, риба је анализирана.
Прва је то надувача у Јадрану којој се анализира садржај желуца, а налаз ће објавити у научном часопису. Ову је рибу словенски држављанин Антон Видович прије десетак дана уловио на 19 метара дубине крај острва Цеја. Захваљујући врсном риболовцу Марију Лазарићу који је по Видовичевој дојави одмах обавијестио Ивешу, имали су прилику добити потпуно свјежи примјерак за анализу.
Три удице у желуцу
Иначе ова риба обитава у Тихом и Индијском океану, као и Црвеном мору. Ивеша сматра се да се код нас ради о само једној јединки.
Према његовим ријечима, то се с једне стране може приписати чињеници да ријетко живе у јату и показују агресивно понашање према припадницима исте врсте. С друге стране, уловљена је риба у устима имала једну удицу, а у желуцу још три.
Али, и упркос томе што је претходно прогутала три удице, ова је грабежљивица и даље нападала мамац. Уз ову се рибу веже више категорија опасности.
Вишеструка опасност
Она долази и у виду угриза, јер су у неким земљама, нпр. у Либану, забиљежени случајеви угриза људи. Иако није потребно дизати панику, битно је знати да ће све више оваквих тропских риба долазити и у наше крајеве, стога је корисно имати више информација о овој риби и о томе како с њом поступати.
Важно је не дирати је јер, након отровне златне жабе из Амазоне, ова риба гласи као друга најотровнија животиња на свијету.
"Цијела је животиња отровна. И месо и кожа. Поготово кожа јер она нема љуске, и самим тиме, као и друге рибе које их немају, излучује много слузи за одбрану и осморегулацију. И самим тиме, отров се налази и у слузи, а највише отрова налази се у унутрашњим органима и у јетри. Противотров још увијек не постоји. То је један живчани отров који блокира живчане импулсе и самим тиме код човјека може доћи до блокаде виталних функција и до смрти. Тровање се одвија у неколико фаза, а први симптоми већ се појављују у размаку од 10 до 45 минута након излагања отрову", објашњава Ивеша додајући да ће јединку послати на даљњу анализу у Сплит гдје ће изолирати токсин и добити информације о његовој јачини.
Након претходно узетих биометријских мјера и узорака садржаја желуца, а прије узимања узорака сполног ткива - гонада, под микроскопом су прегледали чиме се риба недавно хранила.
Оно што Ивеша уочава су комадићи љуштуре неколико врста аутохтоних ракова, комадић шкољкаша, љуштура пужа и јежева. Пронађен је и комадић кости рибе. Све то потврђује да ова риба има заиста снажне зубе.
Зубима дроби и метал
Наиме, сребрнопруга надувача припада групиу четверозупки којима зуби расту цијели живот.
"Зубало им је омогућило да заузму еколошку нишу у мору, да се могу хранити организмима који су другим животињама већином недоступни, као што су то ракови, бодљикаши, јежеви, шкољкаши, пужеви, све животиње које имају тврди оклоп.
Због тога што има ту могућност прилагођавања, она може јако добро искориштавати тај ресурс и развијати се", прича Ивеша додајући да још увијек није познато размножавају ли се оне и у Јадрану.
А иако још увијек није инвазивна врста у нашем екосистему, забрињавајуће је то што њени зуби, два страштена горе и доље, могу прегристи и метал.
Управо због тога, у земљама гдје је постала инвазивна, рибари имају проблема јер им уништава рибарске алате и улов.
"У тим подручјима ова врста чини пет посто укупног улова у малом обалном риболову, а нема никакву тржишну вриједност и забрањено ју је конзумирати на подручју Европске уније. А с обзиром да је, још додатно, и отровна, рибари морају посебно пазити да с њоме у контакт не дођу ни они ни њихова друга ловина, јер се тај тетродотоксин може пренијети слузницама и на друге организме", говори Ивеша.
Додаје да људи при руковању с њима обавезно морају носити заштитне рукавице и пазити да не дотакну слузнице попут уста и очију.