Опозициони демохришћани добили су тридесетак одсто гласова на европским изборима у Њемачкој, тек мало мање од три владајуће странке у збиру. Десничарска АфД друга најјача снага.
Дојче веле наводи да је владајућа коалиција, коју чине Социјалдемократска партија Њемачке, Зелени и Партија слободних демократа, добила је на европским изборима нешто јачи шамар него што се очекивало, док су демохришћани очекивано најјача снага.
Излазне анкете су, традиционално одмах по затварању бирачких мјеста у 18 часова, објавили и први и други програм њемачке телевизије и разлике су незнатне.
Према АРД, Демохришћани су добили повјерење 29,5 одсто бирача, а друга је завршила десничарска Алтернатива за Њемачку (АфД), на чијем челу је Алис Вајдел, са 16,5 одсто.
Слиједе социјалдемократе (14), Зелени (12), па нова љевичарска странка Саре Вагенкнехт (5,5), а потом Либерали (5) и посрнула Љевица (2,8).
Како на европским изборима нема цензуса, чак и нешто мање од једног процента гласова може бити довољно да се има бар један европосланик.
На то могу да рачунају још минорне странке на националном нивоу: проевропски ВОЛТ (2,8), конзервативни Слободни бирачи (2,6), сатирична Партија (1,8), Странка заштитника животиња (1,4) и можда Еколошко-демократска партија (0,8).
Управо политичарка Хришћанско-демократске уније Урсула фон дер Лајен требало би да, уколико у другим земљама не буде превеликих изненађења, настави да води Европску комисију.
Њемачка даје 96 од 720 посланика Европског парламента, више него иједна друга држава.
