Крајња десница је освојила највише гласова на изборима за Европски парламент (ЕП) у Француској и Аустрији, док је у Њемачкој и Холандији заузела друго мјесто, показују прелиминарни резултати и пројекције засноване на излазним анкетама.
У Европском парламенту, гдје је изборну ноћ пратило око 1.000 новинара, објављено је да је највише гласова у Француској добила крајње десна странка Национално окупљање Марин Ле Пен, која је освојила 31,5 одсто.
На другом мјесту, али далеко иза, налази се коалиција коју предводи француски предсједник Емануел Макрон, са 15,2 одсто гласова, а на трећем је Социјалистичка партија са 14 одсто.
Љевичарска странка Непокорена Француска коју води Жан-Лик Меланшон добила је 8,7 одсто, а Републиканци 7,2 одсто, показују излазне анкете.
Када је ријеч о политичким групама у ЕП, у које се странке удружују послије европских избора, од 81 посланика Француске, 30 ће имати крајње десна група Идентитет и демократија, 14 либерална група Обновимо Европу, а 13 Прогресивна алијанса социјалиста и демократа (S&D).
Љевица ће имати осам посланика, Европска народна партија (ЕПП) шест, а зелене и регионалне партије и странке умјерене љевице, окупљене у групи Зелени/Европски слободни савез (Зелени/ЕФА) пет. Пет посланика ће имати и десна група Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР).
Послије убједљиве побједе партије Марин Ле Пен, Макрон је неочекивано распустио парламент и расписао ванредне парламентарне изборе који ће бити одржани 30. јуна и 7. јула.
У Њемачкој је највише гласова добила конзервативна коалиција Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) - 29,5 одсто, а крајње десна Алтернатива за Њемачку (АфД) 16,5 одсто.
На трећем мјесту су владајуће социјалдемократе којима припада и канцелар Олаф Шолц са 14 одсто, на четвртом су такође владајући Зелени са 12 одсто, а на петом Савез Саре Вагенкнехт са 5,5 одсто. Шесто мјесто заузели су владајући либерали са пет одсто, док је Љевица на седмом мјесту, са 2,8 одсто.
Од 96 мјеста Њемачке у ЕП, Европска народна партија (ЕПП) добила је 30, Зелени/ЕФА 16, Прогресивна алијанса социјалиста и демократа (S&D) 14, либерална група Обновимо Европу осам, а Љевица четири.
Њемачке странке које не припадају ни једној од досадашњих седам група у ЕП имаће 24 мјеста у новом сазиву, а међу њима је и 19 посланика АфД, показују излазне анкете.
Прво мјесто у Италији заузела је десничарска странка Браћа Италије премијерке Ђорђе Мелони, са 27,7 одсто, друга је социјалдемократска Демократска странка са 23,7 одсто, а трећи популистички Покрет пет звијездица са 11,1 одсто. Конзервативци имају 10,5 одсто, а крајње десна Лига Матеа Салвинија 8,0 одсто.
Италија даје 76 посланика ЕП, од којих ће 23 припасти групи Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), а 19 социјалдемократама. Десет посланика добила је ЕПП, седам Идентитет и демократија, по три либерали и зелени, док 11 не припада ни једној групи.
У Аустрији је крајње десна Слободарска партија Аустрије заузела прво мјесто са 27 одсто гласова, друга је конзервативна Аустријска народна странка са 23,5 одсто, а треће су социјалдемократе са 23 одсто. Зелени су добили 10,5 одсто, колико има и либерална странка НЕОС.
Од 20 мјеста Аустрије у ЕП, крајње десној групи Идентитет и демократија иде шест, групама ЕПП и S&D по пет, а групама Зелени/ЕФА и Обновимо Европу по два.
У Холандији је највише гласова добила коалиција зелених и социјалиста - 21,6 одсто, док је десничарска Странка за слободу Герта Вилдерса друга са 17,7 одсто гласова, показују излазне анкете.
Од 31 посланика ЕП из Холандије, групе Идентитет и демократија и Обновимо Европу имаће по седам, ЕПП шест, Зелени и S&D по четири, а Левица и десна група Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) по једног. Један посланик не припада ни једној од досадашњих седам група.
Највише гласова у Шпанији освојила је конзервативна Народна странка - 32,4 одсто, а социјалисти премијера Педра Санчеса су на другом мјесту са 30,2 одсто.
Десничарска странка Вокс добила је 10,4 одсто, крајње лијева коалиција Сумар 6,3 одсто, а љевичарски Подемос 4,4 одсто гласова.
Шпанија има 61 посланика ЕП, од којих ће 22 припасти групи ЕПП, а 20 социјалдемократама. Седам ће имати ЕЦР, четири група Зелени/ЕФА, три Левица, а једног либерали. Четири посланика не припадају ни једној групи.
У Пољској је прво мјесто заузела проевропска Грађанска коалиција премијера Доналда Туска са 38,2 одсто гласова, док је опозициона конзервативна странка Право и правда Јарослава Качињског добила 33,9 одсто гласова, према излазним анкетама.
Пољска радикална десница, странка Конфедерација, освојила је 11,9 одсто гласова, а демохришћански Трећи пут, Тусков партнер у влади, 8,2 одсто. Љевица је добила 6,6 одсто.
Од 53 европосланика Пољске, 20 је добила ЕПП, 19 ЕЦР, либерали три, а социјалдемократе два. Девет посланика не припада ни једној групи.
У Чешкој је на изборима за ЕП највише гласова, 26,1 одсто, освојила опозициона странка АНО бившег премијера Андреја Бабиша, а друга је конзервативна коалиција Заједно премијера Петра Фијале са 22,3 одсто гласова.
Изненађење је успјех нове ванпарламентарне радикалне десне странке Заклетва и мотористи која је на трећем мјесту са 10,3 одсто гласова, док је парламентарна радикална десница Слобода и директна демократија освојила 5,7 одсто гласова.
Међу 21 послаником Чешке у ЕП, највише ће бити либерала (7), а слиједе ЕПП (5) и ЕЦР (3). По један мандат добили су Зелени, Левица и крајња десница (ИД), док три посланика нису у групама.
Највише гласова у Словачкој добила је проевропска, либерална странка Прогресивна Словачка - 27,8 одсто, а друга је владајућа партија Смер премијера Роберта Фица са 24,8 одсто. Крајње десна странка Република добила је 12,5 одсто, лијеви Глас 7,2 одсто, а демохришћани 7,1 одсто.
У ЕП ће највише Словака бити у групи Обновимо Европу - шест, ЕПП ће имати једног европосланика, док осам неће бити ни у једној групи.
У Мађарској је прво мјесто убједљиво заузела владајућа коалиција око странке Фидес Виктора Орбана са 43,8 одсто гласова, а опозициона коалиција Тиса 30,6 одсто.
У ЕП ће, од 21 мјеста Мађарске, осам добити ЕПП, а два S&D. Осталих 11 мандата припада странкама које нису ни у једној групи, укључујући Орбанов Фидес који је изашао из ЕПП када му је пријетило искључење.
У Хрватској је највише гласова добила владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) - 33,7 одсто, а друга је коалиција око Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) са 27,8 одсто.
Трећи је десничарски Домовински покрет са 8,7 одсто, четврта зелено-лева коалиција Можемо са 5,8 одсто, а пета коалиција истарских партија са 4,7 одсто. Десна коалиција Мост добила је 3,7 одсто гласова.
Од 12 мандата Хрватске у ЕП, шест ће припасти групи ЕПП, четири ће имати социјалдемократе, а један група Зелени/ЕФА. Један мандат иде Домовинском покрету, који не припада ни једној групи.
У Словенији је највише гласова добила опозициона Словеначка демократска странка Јанеза Јанше, 31,8 одсто, док је либерални Покрет Слобода премијера Роберта Голоба добио 21,7 одсто. Зелени су добили 10,1 одсто, двије демохришћанске листе су добиле 7,8 и 7,5 одсто, социјалдемократе Тање Фајон 7,5 одсто, а Љевица 4,4 одсто.
Од девет словеначких мјеста у ЕП, шест је припало групи ЕПП, два либералима и једно зеленима.
У Грчкој је највише гласова добила владајућа Нова демократија премијера Киријакоса Мицотакиса - 30 одсто, а друга је љевичарска Сириза са 16,7 одсто. Трећа је странка левог центра ПАСОК са 12,4 одсто, четврти су комунисти (KKE) са 9,1 одсто, док су националисти добили 8,8 одсто, показују излазне анкете.
У ЕП, гдје Грчка има 21 посланика, осам ће припасти групи ЕПП, Љевици четири, групи S&D три, а Европским конзервативцима и реформистима два. Странке које не припадају ни једној од досадашњих седам група у ЕП имаће четири мјеста у новом сазиву.
У Бугарској је највише гласова добила конзервативна коалиција странке ГЕРБ и Савеза демократских снага - 26,2 одсто, друга је либерална коалиција странке Настављамо са промјеном и савеза Демократска Бугарска са 15,7 одсто, а трећа крајње десна странка Препород са 15,4 одсто.
Либерални Покрет за права и слободе добио је 11,7 одсто, а Бугарска социјалистичка партија 9,7 одсто. На шестом мјесту је популистичка странка Има таквих људи са 6,4 одсто.
Од 17 мандата Бугарске у ЕП, шест има група ЕПП, пет Обновимо Европу, два S&D, а четири ће имати странке које не припадају ни једној групи.
Од странака у Румунији, која има 33 европосланика, 13 је припало социјалдемократама, 12 групи ЕПП, два либералима и један групи ЕЦР. Пет посланика не припада ни једној групи.
У Португалији су социјалисти добили 31,4 одсто гласова, конзервативци 30,6 одсто, либерали 9,8 одсто, а крајња десница 9,2 одсто.
Од 21 посланика Португалије у ЕП, по седам имају ЕПП и S&D, либерали, крајња десница и Љевица по два, а зелени једног.
Од 21 мјеста Шведске, по пет имају ЕПП и S&D, по три либерали, зелени и ЕЦР, а два Љевица.
(Курир)
