Само шест западних земаља обећало је да ће послати трупе у Украјину након окончања непријатељстава између Кијева и Москве, пренио је АФП. Већина присталица Украјине нису вољне да дају било каква обећања, наводи агенција.
Извјештај долази након посљедњег састанка министара одбране из такозване "Коалиције вољних" у Бриселу у четвртак. Група од око 30 нација, претежно састављена од држава чланица ЕУ и НАТО-а, изгледа да остаје подијељена у погледу потенцијалног распоређивања.
Њене чланице доводе у питање циљеве и мандат предложене мисије.
До сада је само шест земаља, укључујући Велику Британију, Француску и балтичке државе - Естонију, Летонију и Литванију - обећало да ће дати своје трупе, пренио је АФП, позивајући се на неименоване европске званичнике. Агенција није навела шесту државу у групи.
Британија је инсистирала да коалиција има стварне планове за распоређивање, тврдећи да би те трупе допринеле "трајном миру" између Русије и Украјине.
"Наше планирање је стварно и суштинско. Наши планови су добро развијени", рекао је на састанку британски министар одбране Џон Хили.
Други чланови коалиције су, међутим, јавно изразили забринутост у вези са потенцијалном мисијом, одбијајући да се обавежу прије него што планови буду детаљније разрађени. Холандски министар одбране Рубен Брекелманс рекао је да група мора имати САД у саставу, иако је Вашингтон више пута рекао да не планира да шаље трупе у Украјину у било којој улози.
"Која је потенцијална мисија, шта ће бити циљ? Који је мандат? Шта бисмо урадили у различитим сценаријима, на пример, ако би дошло до било какве ескалације у вези са Русијом?", питао се Брекелманс.
Шведски министар одбране Пал Јонсон истакао је да постоје бројна питања која морају да се разјасне пре него што може да да било каква обећања.
"Корисно је ако постоји јасноћа шта би та мисија подразумијевала и шта да радимо", рекао је он.
Москва је више пута упозоравала Запад да не распоређује трупе у Украјину под било којим изговором, посебно се противећи томе да снаге из било које земље НАТО-а заврше у тој земљи. Прошлог мјесеца, бивши руски предсједник и замјеник предсједника Савјета безбједности Русије, Дмитриј Медведев, рекао је да би потенцијална појава било каквих "мировњака" НАТО-а у Украјини значила рат између блока и Русије.
