Током предсједничке кампање 2016. године, Доналд Трамп је дао храбру изјаву тврдећи да би, ако буде поново изабран, могао окончати рат у Украјини за само један дан. Међутим, детаљи Трамповог приступа украјинском сукобу остали су нејасни, са његовим савјетницима који су пружили само опште обрисе потенцијалних стратегија.
Вансов приједлог: Демилитаризована зона
Један од кључних приједлога који се тиче Украјине је дао Џеј Ди Ванс, будући потпредсједник Трампа. Ванс је предложио успостављање демилитаризоване зоне као пут ка мирном рјешењу сукоба. Ова демилитаризована зона би била снажно утврђена како би се спријечила даља руска агресија, а Украјина би задржала своју независност у замену за неутралност, уздржавајући се од придруживања НАТО-у или другим савезничким институцијама.
Вол стрит журнал је открио да су Трампови савјетници препоручили замрзавање сукоба дуж линије фронта, консолидацију окупираних територија за Русију, успостављање демилитаризоване зоне и заустављање интегрисања Кијева у НАТО током 20 година. Приједлог је укључивао стварање демилитаризоване зоне дужине око 1.200 километара, уз разматрање међународних снага за одржавање мира ради надгледања подручја.
Идеја демилитаризоване зоне у Украјини није нова и била је дио претходних мировних споразума, попут Минског споразума. Демилитаризоване зоне су коришћене у другим глобалним сукобима, попут Кипарске и Корејске демилитаризоване зоне, служећи као зоне за смањење непријатељстава.
Кипарска демилитаризована зона је успостављена 1974. године након турске инвазије, која је подијелила острво на Републику Кипар и самопрокламовану Турску Републику Сјеверног Кипра. Зона заштите, коју патролирају снаге УН за одржавање мира, остаје симбол незавршених тензија и неуспјелих напора за поновно уједињење.
Корејска демилитаризована зона, створена као дио Корејског примирја, дели Сјеверну и Јужну Кореју. Упркос првобитној сврси, она стоји као јасан подсјетник на постојеће тензије, са снажним војним присуством са обје стране.
Иако је концепт демилитаризованих зона коришћен у различитим сукобима, њихова ефикасност у постизању трајног мира је несигурна. Сложености украјинског сукоба, у комбинацији са циљевима Русије, указују на то да ће бити потребно свеобухватно и снажно приступити како би се постигло одрживо рјешење.
