Некада један од најјефтинијих нових аутомобила на америчком тржишту, а дуго и једно од најпрезиранијих возила на планети, Југо почиње бити тражена роба на тамошњем тржишту колекционарских аутомобила.
У пантеону аутомобила који се сматрају неопорављивим на било који начин, и слове за легендарни флоп одмах многи помисле на Едсел, Азтек, Пацер, Родиус и друге. Један стоји изнад свих (или можда испод), а то је Југо. Средином осамдесетих се Фијат управо повукао са америчког тржишта и остало је упражњено мјесто за неки јефтини ауто бренд.
А поред тога, Југо је користио доста дијелова италијанског призвођача. "Мона Лиза лоших аутомобила" била је од првог дана на удару Џеј Лена, који се редовно у својој емисији Тунајт Шоу шалио с малим хечбеком.
Иначе, причу о југословенском “послу вијека” је започео тамошњи предузетник Малколм Бриклин који је, према његовим ријечима, након првобитног краха са Субаруом и прекида сарадње с Бертонеом, тражио најјефтинији аутомобил на свијету.
Пронађен је у Југославији. Господин Бриклин отишао је тамо и наишао на “фабрику с 50.000 људи која би требало реално да имати њих 2.000, подијељених између 85 основних организација удруженог рада, 25 радних одбора и 127 комунистичких синдиката", присјетио се. Његова цијена од 3.990 тадашњих америчких долара (око 18.594 КМ данас) освајала је наслове при представљању 1985. године.
У конкуренцији најјефтинијих нашли су се тада Шеви Шевет, чија је цијена била 5.645; Форд Ескорт Л за 6.327 долара; и Голф за 7.190 долара. Иако је до почетка деведесетих година у Америку увезен 141.651 аутомобил, Југо је 1992. подлегао немилосрдним критикама рецензената, комичара, паду продаје, опозиву 125.000 возила због емисионих стандарда и банкроту.
Све до 1999. године неки су се надали и тврдили како ће се аутомобил вратити кад се смире ратни сукоби, но НАТО је фабрику погодио с пет пројектила и тиме коначно окончао дугу агонију.
Не тако давно, неки од људи, који су имали и возили најпознатији извозни аутомобил из бивше Југославије, разговарали су с "Њујорк Тајмсом" о својим искуствима, а коментари су им изненађујуће позитивни.
"Пронаћи ћете људе којима се то свиђа, само због његове опскурности или тога да посједују неки невољени аутомобил”, објаснила је Валери Хансен, која је обновила ријетки модел из 1984. године (прије него што је и званично започела продаја), а који је надобудно увезао неки усељеник из бивше државе. Његов мотор од 903 кубика и 45 коњских снага је чак мањи и слабији од верзије с 1.100 кубика и 55 коњских снага коју је увозила Југо Америка.
Без обзира на више снаге, с брзином од 138 километара на сат то је био најспорији аутомобил који се тада продавао у Америци. Валери додаје како је разлог што има већ четврти Југо тај што говори о њеним балканским коријенима, док је други његова механичка једноставност.
Каже да то значи да може сама обавити поправке, дословно прибором за пикник или козметику. То је добра ствар, јер се тај аутомобил и није показао као икона квалитета и поузданости.
Ипак, возачи Југа су се готово једногласно сложили да тај аутомобил никад није био толико лош, колико је имао лошу репутацију. У филму Драгнет из 1987. године га нису баш нахвалили.
Она је дјелимично поправљена у црној комедији из 2000. године Драунинг Мона, у којем сви у градићу Верпланк возе управо Југо. Опјеван је и у пјесмама, попут У Југу.
Тако је у посљедње вријеме његова вриједност у САД почела расти, па је прије неколико година један очувани примјерак из 1988. године продат на аукцијској платформи Карс енд Бидс за солидних 6.100 долара (11.354 КМ).
Веб страница за аукције аутомобила Бринг а Траилер продала је Југо још 2016. године за 2.200 америчких долара (око 4.400 КМ) у 2016. и још један за 7.500 америчких долара (13.960 КМ) давне 2021. године.
Холивуд моторс из Лонг Ајленда су прије пар година такође понудили Југо ГВ, из 1988. године за 6.450 америчких долара (12.005 КМ), пишу "Аутомобили.хр".
