Осамдесетих година прошлог вијека, послије модела 750 и 101, тадашња југословенска фабрика аутомобила Застава почела је да се више отвара извозним тржиштима са новим моделом Југо 45.
Како су продајне бројке расле, у Крагујевцу су постајали све амбициознији и тако је започео развој модела Флорида, који је тако назван у част охрабрујућег почетка продаје Југа 45 у САД.
Првобитни назив који је руководство Заставе намијенило новом аутомобилу било је – Соната, али су касније сазнали да је то име већ заштитио јужнокорејски произвођач Хјундаи. На неким тржиштима најсавременији Заставин модел, произведен под радном ознаком Застава 103, звао се Југо Сана.
Заставини стратези жељели су препознатљивији дизајн екстеријера него што су могли да нацртају у сопственом дизајнерском одјељењу, па су се окренули чувеном Ђорђету Ђуђару, који је у то вријеме дизајнирао модел Фиат Типо.
Тако је дизајн Флориде заправо настао на основу једне од одбачених идејних скица поменутог италијанског аутомобила.
Премијерно представљање Заставиног новог аутомобила било је помпезно. Флорида је испраћена са великим поносом, јер је то био најскупљи модел фабрике у том тренутку, а на премијеру је позвано 150 новинара.
Био је то велики искорак за Југославију и прави аутомобил дизајниран за деведесете. Нажалост, тада нико није знао колико тежак период чека земљу.
У поређењу са претходним Заставиним аутомобилима, нову Флориду краси атрактиван изглед, пространа унутрашњост и велики пртљажник. Представљен је као породични, вишенамјенски аутомобил, погодан за градску вожњу, као и за дужа путовања.
На новинарско питање колика би била цијена новог аутомобила, одговорили су да је између 13.500 и 15.000 тадашњих њемачких марака.
На представљању је најављено да ће Југо Флорида бити опремљен бензинским моторима од 1.1 до 1.6 литара и Фиатовим дизел мотором од 1.7 литара. Са модерним Мекфирсон предњим вјешањем и полукрутом задњом осовином, Флорида је обећавала добре возне карактеристике, а возачу је дата прилично модерна контролна табла за оно вријеме, преноси "Б92".
Серијска производња је почела тек годину и по дана након представљања – производна трака у крагујевачкој фабрици је пуштена у рад у октобру 1988. године. Планирана годишња производња била је између 60.000 и 100.000 примјерака, од чега би 70 одсто одлазило у извоз.
Међутим, ништа није ишло по плану, а упркос чињеници да су добављачи компоненти углавном биле српске и хрватске компаније, било је проблема у ланцу снабдијевања. Уз то, значајан проблем је био и лош квалитет материјала и конструкције.
Послије распада Југославије и санкција Србији, све се додатно закомпликовало и производни планови су постали утопија, поред тога, фабрика је тешко оштећена у НАТО бомбардовању.
Године 2000, производња дјелимично редизајниране Флориде је настављена, и мада се Застава надала оживљавању, путовање најсавременијег аутомобила окончано је послије двадесет година са нешто више од 30.000 произведених јединица.
