Od lajka i vatrice do bockanja: Kako se danas ''ašikuje'', a kako je bilo prije?

Увијек има изузетака, момака и дјевојака који више воле да се уживо "удварају" једни другима. На крају крајева, кажу, да се тако најбоље покаже да ли се заиста свиђају једни другима. Тако су Никола Станковић и Марта Стојиљковић од октобра ушли у везу. Када ју је први пут видио испред факултета, знао је да жели да буду и нешто више од пријатеља.  

Инстаграм, воцап, фејсбук и тиндер нису постојали у њихово вријеме. Велика количина храбрости, мало шарма, упорности и поштовања за старије генерације биле су идеалан рецепт за, како то они кажу "ашиковање".Влајић Миладин се удварао чак три године својој супрузи.  Није било једноставно, међутим, велики изазов превазишле су симпатије које је осјећао према њој.

 Душанка Поповић упознала је свог мужа на факултету. Као да је било јуче, присјећа се, имали су тајни сигнал који би значио да је чека испред студентског дома. И онда су слиједиле романтичне шетње у којима је он рецитовао и причао о сновима и будућности, у којима је прије свега видио њих двоје, заједно. 

Сат времена дружења са њим чекала је по цијели дан. Радина љепота и свирање на тамбури, обориле су тада младу Росу Будишу, са ногу. Она је знала да је он тај, иако је било других који су јој се удварали, њему је припадала. Тада се гледало ко је, из чије породице, знали су добро родитеље, и у чију кућу иде.

Баку Прасета уцјењују геј снимцима

Свако вријеме носи своје. Приступачност и избори за партнере данас су итекако већи, потребан је само један лајк или јављање да се провјери пролазност. Храброст постоји и постојала је, и данас и прије, само је промјенила свој облик. Прије неколико деценија - писмо и по која лијепа ријеч а данас порука и боцкање. Пресудно је увијек било и биће за даљи развој комуникације и односа, допадање, разумијевање и заинтересованост.