Maslac ili margarin - šta je zdravije?

Шта је маслац?

Маслац се прави од врхња или млијека – ријеч је о природном производу који се добија мућењем врхња док се не издвоји масноћа (маслац) од течности (млаћеница). Садржи око 80% млијечне масти, а остатак су вода и млијечни протеин.

Маслац је извор засићених масти, које су дуго биле на лошем гласу због повезаности с болестима срца. Но, новија истраживања показују да умјерена конзумација маслаца није нужно штетна – посебно ако долази из квалитетних извора.

Шта је маргарин – и зашто је (био) проблематичан?

Маргарин је индустријски производ који се изворно развијао као јефтина замјена за маслац. Првотно се радио од говеђе масти и млијека, а данас се углавном производи од биљних уља (сунцокретово, репичино, сојино...).

Да би та уља попримила чврсту конзистенцију и била мазива, пролазе процес хидрогенизације – хемијски поступак којим се уља претварају из течног у чврсто стање. Управо тај процес ствара трансмасне киселине – и ту лежи главни проблем.

Зашто су трансмасти опасне?

Трансмасне киселине доказано:

- повећавају лош (ЛДЛ) холестерол

- смањују добар (ХДЛ) холестерол

- повећавају ризик од кардиоваскуларних болести.

Због тога су многе земље, укључујући и земље ЕУ, забраниле или строго ограничиле кориштење индустријских трансмасти. Данас су неки маргарини на тржишту формулисани тако да их више не садрже – но, то није правило. Читајте декларације.

Иако, на декларацији може писати "0 г трансмасних киселина", производ може садржавати мале количине ако је количина мања од 0,5 г по порцији, што значи да законски не мора бити наведено. Стога, увијек обратите пажњу на састојке и потражите дјелимично хидрогенизоване масти.

Шта је “здравије” – маслац или маргарин?

Не постоји једноставан одговор. Ако бирате маслац:

- бирајте у малим количинама

- по могућности из органског узгоја (без хормона и антибиотика)

- користите га као дио уравнотежене прехране.

Ако бирате маргарин:

- избјегавајте верзије које садрже “дјелимично хидрогенизоване масти”

- бирајте меке, немазиве верзије које садрже незасићене масти

- провјерите садржи ли трансмасне киселине (требало би писати 0 г)

А шта са кувањем и печењем?

Маслац даје богатији окус колачима, тијесту и умацима, док маргарин може боље функционисати ако желите мање засићених масти или веганску опцију. Ипак, у посластицама, многи кувари ипак бирају маслац због окуса и текстуре.

Као и код свега у прехрани – умјереност и квалитет су кључ. Читајте етикете и не бојте се маслаца – ако га не једете сваки дан на кашику, неће вам нашкодити.