Ko će popravljati satove, obuću? Stari zanati na izdisaju

"Ја се бавим чешљањем вуне, то је један традиционалан стари занат којим се прерађује вуна, ошиша се са овце, 4,5 мјесец па се опере, па кад се опере онда се доноси код мене овдје на прераду, на ову машину која је стара 100 година. Онда се од тога праве, преде се па се праве приглавци, чарапе, праве се вунени јоргани, јастуци, душеци", каже Горан Ирић, вуновлачар.

Горанов примјер слиједи и обућар Ненад Шобот. Овим послом бави се више од 20 година

"Ја кад сам био млад тамо сам учио најмање годину и по дана и онда сам савладао тако да сам наставио радити. Мало заната, нема више занатлије већ ове наше генерације, готово. Нема ученика да прихвати тај посао", каже Шобот.

Обућарска радња Ирина већ 25 година ради и опстаје у Бања Луци. Како каже власник, баве се и израдом ортопедске обуће.

"Бавимо и израдом ортопедске обуће за инвалиде. Имамо уговор за Фондом здравственог осигурања. Нас нема пуно, неких 7 обућара који се баве израдом ортопедске обуће", каже запослени у обућарској радњи Ирина.

Према подацима из занатско-предузетничке коморе, на подручју града Бања Лука регистровано је 30 људи који имају статус старог заната, док је на нивоу Републике Српске тај број 50.

"Ми морамо заиста најозбиљније све урадити да би сачували те старе занате од изумирања Да се заиста према тим старим занатима некако заштитнички понесемо и да они добијају бесповратна грантна средства која ће овај њих релаксирати и њихово пословање", каже Жана Арсић, предсједник Занатско-предузетничке коморе регије Бањалука.

Занатлија је све мање, а стари занати као да никоме нису интересантни. Поставља се питање, хоћемо ли за 5 или 10 година имати занатлије код којих ћемо моћи поправити сат, обућу или нешто слично.

Они који још увијек раде ове послове доказују да традиција живи онолико колико се преноси на нове генерације.