Научници са британског Универзитета Кембриџ открили су нове, иако још несигурне доказе који би могли указивати на постојање живота на егзопланети К2-18б, свијету удаљеном око 1,1 билион километара од Земље.
Користећи свемирски телескоп Џејмс Веб (ЈWСТ) америчке НАСА, истраживачи су у атмосфери планете уочили трагове молекула које се на Земљи производе искључиво биолошким путем. Конкретно, на нашој планети их производе искључиво једноставни микроорганизми.
Ради се о другој, и за сада најперспективнијој, детекцији супстанци повезаних са животом на К2-18б. Ипак, научници упозоравају да је за коначну потврду потребно још података.
Атмосфера пуна молекула повезаних са животом
Тим са Универзитета Кембриџ анализирао је свјетлост која пролази кроз атмосферу планете док орбитира око своје мале црвене звијезде. У тој анализи детектовани су хемијски трагови бар једне од двије молекуле повезане са животом: диметил-сулфида (ДМС) и диметил-дисулфида (ДМДС). На Земљи те гасове производе морски фитопланктон и бактерије.
„Количина тог гаса коју процјењујемо у атмосфери планете хиљадама је пута већа него на Земљи“, изјавио је вођа истраживања проф. Ники Мадхусудан. „Ако је та повезаност са животом стварна, онда би ова планета могла бити препуна живота.“
Према његовим ријечима, детекција оваквог обима током једног посматрања била је изненађујућа. „Ово је до сада најснажнији показатељ да можда нисмо сами. Реално, могли бисмо потврдити сигнал у року од једне до двије године.“
Још је много непознаница
Упркос узбуђењу, Мадхусудан и колеге признају да је ово тек почетак. Тренутна поузданост података је око 99,7%, што научници зову три сигма, али за тврдњу о открићу потребна је прецизност од пет сигма (99,99999%).
Прије 18 мјесеци сигнал је био још слабији, свега једна сигма (68%), и тада су резултати дочекани са скептицизмом. Но чак и ако достигну пет сигма, то не значи да су заиста пронашли живот.
„Чак и уз такву сигурност, и даље остаје питање поријекла овог гаса“, упозорава проф. Кетрин Хејманс, шкотска астрономкиња и независна стручњакиња. „На Земљи га производе микроорганизми, али у свемиру се могу догађати врло чудни геолошки процеси које још не разумијемо у потпуности.“
Кембриџов тим сада сарађује с другим лабораторијама како би тестирали може ли се ДМС и ДМДС произвести на начин који не укључује живот.
Научне расправе о природи планете
Осим о молекулама, научници расправљају и о самом саставу К2-18б. Неки сматрају да планета има огроман течни океан, што би подржавало хипотезу о животу, нарочито због изостанка амонијака у атмосфери, који би вода могла да апсорбује.
Но други, попут проф. Оливера Сортлеа с Кембриџа, тврде да то може бити и океан растопљених стијена, што искључује могућност живота.
Постоје и интерпретације које К2-18б описују као мини гасовитог дива без чврсте површине, попут модела др. Николаса Вогана из НАСА-иног центра Амес. Но ни та теорија није општеприхваћена, јер не објашњава све податке које је прикупио телескоп Џејмс Веб.
„Живи свемир нам је надохват руке“
Упркос свим непознаницама, Мадхусудан остаје оптимиста.
„Можда ћемо се за неколико деценија осврнути на овај тренутак и препознати га као прекретницу, кад нам је живи свемир постао надохват руке“, рекао је, па додао: „Ово би могао бити преломни тренутак у којем одједном постајемо способни да одговоримо на темељно питање: јесмо ли сами у свемиру?, преноси Индекс.
