Најновија научна студија открила је да је људски геном стар 10.000 година генетски сличан етничким групама које данас живе у провинцији Западни Кејп у Јужној Африци.
Најстарије икада пронађене људске геноме у Јужној Африци, добијене из остатака две особе које су живјеле прије око 10.000 година, реконструисао је тим истраживача са Универзитета Кејптаун (УЦТ) и Института Макс Планк за еволутивну антропологију, извијестила је новинска агенција АФП.
Генетске секвенце потичу од мушкарца и жене чији су остаци пронађени у стени у близини јужног приобалног града Џорџа, око 370 километара источно од Кејптауна, изјавила је Викторија Гибонс, професорка биолошке антропологије на УЦТ.
Они су међу тринаест секвенци реконструисаних од људских остатака пронађених у склоништу Оакхурст, који су живјели између 1.300 и 10.000 година. Прије ових открића, најстарији реконструисани геноми из региона водили су поријекло од прије око 2.000 година.
Генетска стабилност у најјужнијем делу Африке
Студија из Оакхурста довела је до изненађујућег открића - најстарији геноми генетски су слични групама Сан и Коекое, које данас живе у истом региону, саопштио је УЦТ.
Сличне студије из Европе откриле су историју великих генетских промјена, насталих усљед људских миграција током посљедњих 10.000 година, изјавио је вођа студије Јоша Грецингер.
"Добијени резултати из најјужнијег дјела Африке су прилично другачији и сугеришу дугу историју релативне генетске стабилности", рекао је он.
Ово се промијенило пре око 1.200 година, када су пристигле придошлице. Они су у регион донијели сточарство, пољопривреду и нове језике, и почели да ступају у интеракцију са локалним групама ловаца сакупљача.
Иако се неки од најранијих доказа о модерним људима могу пронаћи у јужној Африци, они су углавном лоше очувани, а новија технологија омогућава да се тај ДНК добије, изјавила је Викторија Гибонс за АФП, а пренио DW.
(б92)
