Вјештачка интелигенција објавила рат

Студија Универзитета у Амстердаму открива да проблем није само у платформама као што су Фацебоок и X, већ и у самој динамици онлајн понашања.

На платформи коју су истраживачи осмислили, није било препорученог садржаја, огласа нити алгоритамског филтрирања. Ботови, засновани на ОпенАl-јевом ГПТ-4о мини моделу, добили су унапријед одређене улоге и задатке. Затим су пуштени да комуницирају међусобно кроз објаве, коментаре и праћења профила.

Синер предао финале Алкаразу послије само 23 минута

Резултат је био предвидљив, али и забрињавајући: ботови су углавном слиједили оне који дијеле њихове ставове, док су највише пажње добијали они који су објављивали најекстремније садржаје. Истраживачи су спровели пет експеримената током којих су ботови обавили укупно 10.000 акција, а образац је био увијек исти. Поларизација и награђивање екстремизма појавили су се спонтано.

Ехо-коморе и неуспјешни покушаји контроле

Тим је покушао различите методе како би разбио ехо-коморе: хронолошки приказ објава, смањивање значаја виралних садржаја, сакривање броја пратилаца и дијељења, па чак и појачавање супротних ставова. Ниједна интервенција није донијела значајније резултате јер је помак у ангажману био мањи од 6 одсто.

Ево шта можете очекивати у Макарској ако оставите на плажи пешкир увече

У неким случајевима проблем је постајао још већи. Када су, на примјер, сакрили биографије корисника, подјела међу ботовима се продубила, а екстремни постови добијали су још више пажње.

Оно што је посебно забрињавајуће јесте чињеница да су ботови програмирани да имитирају људско понашање. То значи да оно што се догодило у експерименту заправо одражава оно што људи већ раде на интернету. Друштвене мреже су огледало које нас приказује у најгорем издању и питање је да ли уопште постоји начин да се тај одраз поправи.