Том Хенкс дефинитивно спада у ред глумаца за које се може рећи да су имали изузетно успјешну филмску каријеру стекавши статус легенде у индустрији забаве и омиљене фигуре на великом платну због безброј изнимних наступа.
Двоструки добитник Оскара низао је незаборавне улоге једну за другом освајајући публику било да је насукани бродоломац, упорни и досљедни агент ФБИ-а, романтичар у потрази за правом љубављу или умирући адвокат који се бори против дискриминације. Као једну од истинских филмских звијезда тешко је замислити Хенкса као било шта друго него као хваљеног и успјешног глумца, али чак је и Форест Гамп мора негдје почети. Иако изгубљене испод планине критичких и комерцијалних успјеха, Хенксових првих неколико улога нису биле баш јасан показатељ каријере која је касније дошла.
Познати глумац први пут се појавио у слешер хорору "He Knows You're Alone" из 1980 године, али његова прва главна улога била је у телевизијском филму под именом "Mazes and Monsters" (у преводу „Лавиринти и чудовишта“). Вјероватно ни већина глумчевих највјернијих фанова није упозната са овим остварењем како због његовог (не)квалитета како због компликоване историје и тематике.
Разлог за то лежи у чињеници да "Mazes and Monsters" није био обична телевизијска фантазија већ реакција "моралне панике" на популарну друштвену игру "Dungeons & Dragons" насталу на основу сензационалистичких прича о демонским опасностима игре. Сам филм требао је увјерити гледаоце да су све те приче истините и да се више никада не прихватате коцкица и табле тада све популарније игре. Успјех овог остварење у "лову на вјештице", као и многих других филмова рађених са овим циљем био је од занемарљивог до безначајног, али иако "Mazes and Monsters" никада нису успјеле да спријече игру "D&D" да постане изузетно популарна били су полазиште за једну од најславнијих каријера у историји кинематографије.
"Mazes and Monsters" који је сниман за телевизијско приказивање темељио се на истоименој књизи ауторке Роне Јафе из 1982. године које била инспирисана сензационалистичким вијестима објављиваним неколико година раније. Филм прати Робија (Том Хенкс) који стиже у нову школу гдје се спријатељује са три ученика који га позивају да са придружи њиховој групи "Mazes and Monsters", игри заснованој на "D&D" која је пуна, како јој само име каже, лавиринта и чудовишта.
Нови Робијеви пријатељи Џеј Џеј, Данијел и Кејт, са којом се Роби убрзо почиње забављати, све то схватају као игру не знајући да ће врло брзо открити много мрачнију страну игре као и Робија. Наиме, Роби је већ имао сусрета са овом игром која је било врло штетна за његово ментално здравље будући да је избачен из претходне школе због опсједнутости игром. Док игра са својим новим пријатељима Роби све више има ноћне море о несталом старијем брату што на крају води ка потпуном менталном слому због чега почиње да вјерује како је он лик којег игра, Пардју, магични и побожни свештеник.
Када група донесе непромишљену одлуку да играју у сервисним тунелима испод школе Робију почињу да се привиђају чудовишта утонувши толико у свој лик да више не може да разликује стварност од фикције. Самодеструктивно понашање наставља се када Роби прекида са Кејт, како би одржао Пердјуов целибат, након чега нестаје. Роби одлази у Њу Јорк гдје се његове халуцинације погоршавају до те мјере да ће убости ножем једног од тројице пљачкаша вјерујући да је чудовиште. Све ово води Робија ка крову једног од торњева близанаца одакле планира да скоком дође до фиктивне "Велике дворане", али захваљујући остављеној карти и телефонском разговору са Кејт, Робијеви пријатељи га проналазе и заустављају јер је Џеј Џеј успио да увјери како је он „контролор лавиринта“.
Јасно конципиран као пропаганда против "D&D", као и низ филмова из 80-х, "Mazes and Monsters" је својеврсна временска капсула о шокантном и интригантном раздобљу и историји "D&D" будући да је јавна перцепција и мишљење о игри 80-их година било изузетно негативно захваљујући прије свега сензационалистичким причама и паником која је захватила одређене групације друштва. Игра је проглашена опасном по оне који ју играју, штетно их индоктринирајући "демонским" утицајима и чаробњаштвом. Иако нису постојали никакви опипљиви докази о негативном утицају игре она је лажно повезана са неколико стварних трагедија које су се десиле те деценије. Поједина самоубиства и насилни злочини повезивани су са "D&D" искључиво јер су актери догађаја играли игру.
Најдрастичнији примјер била је прича о Џејмсу Даласу Егберту, студенту Универзитета Мичиген, који је нестао и постао главна тема у цијелој држави. Приватни детектив, Вилијам Дир, који је истраживао Егбертов нестанак изнио је мишљење како је учениково самодеструктивно понашање повезано са играњем "D&D" Сам Дир је касније изјавио како не вјерује да игра има икакве везе са случајем, али штета је већ била учињена будући да су сензационалистички чланци у новинама почели да шире панику међу људима.
Сам Егберт био је изванредан студент који је студирао информатику са само 16 година и који је вријеме проводио углавном истражујући подземне тунеле испод универзитета маштајући о игри гдје се и на крају изгубио. Егберт није преминуо у тунелима, што није спријечило да сервисни тунели испод школе врло брзо постану урбана легенда, али компликовани ментални проблеми довели су до самоубиства само годину дана након што је пронађен. Све то је додатно повећало хистерију против игре па су чак настала и друштва која су водила кампању против "D&D"-а. Сва медијска и филмска хајка на крају није имала утицаја на игру која је кроз деценије прерасла од подрумске забаве до свјетски популарне игре.
Рона Јафа очигледно је преузела много елемената из новинских чланака о Егбертовом нестанку будућу да је паралела са Робијевом опсједнутошћу лавиринтима и чудовиштима више него јасна као и неке особине Робијевог пријатеља, Џеј Џеј-а које су преузете из Егбертове приче. Филм није имао срећан крај у сваком погледу будући да Хенксов лик на крају остаје заробљен у својој фантазији док сам филм није успио у свом примарном циљу да прошири страх од игре.
Ипак, остаће значајан као полазна тачка у једној блиставој каријери. Упркос улози која није нешто претјерано изазовна, Хенкс је био најбољи у филму и тако најавио успјешну каријеру која траје већ неколико деценија при чему је стекао епитет једног од најомиљенијих глумаца у историји. Слично се може рећи у за саму игру која је постала свјетски феномен па чак и тематика филмске трилогије чији је посљедњи дио "Dungeons & Dragons: Honor Among Thieves" на велика платна стигао прошле године.
