Неки кажу досадна, неки кажу патријархална, тек уобичајена сексуална поза широм свијета се назива "мисионарском".
Има ли то збиља везе с католичким мисионарима? Припремите се за причу пуну обрта.
"Мисионарска поза" је чудно име за најкласичнији секс: мушкарац одозго, лежећи, лице у лице.
Али, како је та поза названа? Прича има више обрта од латиноамеричке сапунице.
Од средњевијековног доба католичке папе, бискупи и свештеници треба да се посвете само Богу, што подразумијева и уздржавање од тјелесних задовољстава попут секса. Целибат.
Разумије се, црква се никад није залагала да се и паства одрекне секса.
"Наравно да цркви требају људи који иду у цркву, да одрже цркву живом. Тако да, што више дјеце имаш, то си бољи хришћанин", каже Синзија Ђорђо, ауторка "Еротске историје Италије" коју је написала док је радила за Ватикан.
Штавише, тврдило се да је једна поза најпогоднија да се зачну дјеца – мисионарска. Вјеровало се да та идеја потиче од цркве, да се држала вијековима без икаквих научних доказа, ослоњена тек на овлашном теоретисању о гравитацији.
Теорија која дјелује логично јесте да су католички мисионари, који су путовали свијетом како би људе привели хришћанству, говорили људима на који начин да воде љубав како би увећали паству.
"Али, то није тачно", каже Кејт Листер, историчарка секса и сексуалности, ауторка књиге "Чудновата историја секса".
Листер каже да нема ниједног доказа да су мисионари рекламирали ту позу.
"Иако се о тој теорији пише у књигама, медицинским текстовима, рјечницима или стручним радовима – то је све једна велика гласина", каже она.
Истина, мисионари се можда нису бавили позама, али јесу промовисали нови систем сексуалног морала и вриједности.
Рецимо у Индији, родном мјесту Кама Сутре, древног водича за љубав и ужитак у сексу. Чак је и тамо секс постао табу кад су католички свештеници помогли Британцима у колонизацији Индије.
Рјешавање мистерије
Али, да се вратимо питању: зашто омиљену сексуалну позу називамо "мисионарском"?
"Сам израз улази у употребу се тек шездесетих година двадесетог вијека", каже Листер. Наводи да се појам може повезати с легендарним америчким сексологом Алфредом Кинсијем.
Кинси је 1948. написао за оно вријеме револуционарну књигу "Сексуално понашање људског мужјака".
Он је тврдио да Американци преферирају секс лицем у лице, са мушкарцем одозго. Звао је то "енглеско-америчком позом".
Ту се Кинси позива на рад антрополога Бронислава Малиновског који је путовао по Аустралији, Новој Гвинеји и Меланезији да "проучава" домороце двадесетих година прошлог вијека. У једној од бројних књига пише о сексуалном животу Тробријанаца, народа Папуе Нове Гвинеје.
Кинси преноси Малиновског, пишући да су Тробријанци исмијавали начин на који бијели људи воде љубав. Наводно су око логорске ватре "карикирали" позу коју преферирају бијели људи и то им је причињавало велику забаву. Опет наводно, локалци су ту позу звали "мисионарском позом".
Али, ту није крај перипетијама. Кинси је заправо начинио грешку када је читао, парафразирао и цитирао Малиновског.
"Ако се вратите раду Малиновског, он то нигдје тако не каже", прича Кејт Листер.
Малиновски збиља пише да су урођеници исмијавали секс лицем у лице с мушкарцем одозго, али да су за ту позу чули од "бијелих трговаца, власника плантажа и званичника". Мисионаре Малиновски нигдје не помиње.
Тробријанци су, према Малиновском, говорили о "мисионарској моди" када би описивали начин на који бијели људи показују наклоност, рецимо држањем за руку у јавности. Тада нису говорили о сексу, нити о "пози".
"Дакле, Кинси је погрешно пренио рад Малиновског", каже Листер.
А онда је, негдје успут, прича опет промијењена. Од локалаца који наводно исмијавају позу коју су донијели мисионари, стигло се дотле да су мисионари тобоже људима савјетовали такав секс.
Како се све сазнало
Научник Роберт Прист је 2001. писао рад о томе како је мисионарска поза постала симбол критика на рачун хришћанства – наводно уштогљена, рестриктивна, патријархална и уз мушку доминацију.
Прист је тако прошао кроз стотине текстова покушавајући да провери праву причу иза назива позе.
