Православни хришћани вјерују да кађење тјера све негативно, па је присутно при сваком црквеном обреду, попут литургија, јутарњих и вечерњих молитви, као и током обављања свих светих тајни, од крштења и вјенчања. Још од давнина, за кађење се користе тамјан и брикет, а раније је то била смирна.
Шта за хришћане представља кађење куће?
Кађење је хришћански ритуални обичај чишћења просторија од духова и свега што је нечисто и нечастиво, као и негативне енергије која може да се накупи у простору из различитих разлога. Када кађење обавља свештеник, у цркви или дому својих парохијана, он кади иконе и друге црквене реликвије, као и присутне особе, док укућане који стицајем околности нису ту спомиње у молитви.
Кађењем људи примају се њихове молитве Господу и даје им се освећење. Када је у питању став цркве, тамјан означава подизање ума и срца вјерника ка небу током молитви. Кандило би требало да стоји испред иконе, обавезно се пали на сваки празник и недјељом, али може и да гори без престанка.
Кандило и пламен симболизују свјетлост Христове науке и свјетлост живота светитеља испред чије иконе се кандило пали. Оно истовремено подсјећа своје укућане да живе свијетлим и чистим животом.
Како окадити кућу?
У кадионицу треба да ставите мало брикета, а преко њега неколико зрна тамјана. Упалите шибицом или упаљачем, а када почне да гори, започните молитву. Кадионицу треба да држите у десној руци и њоме покретима руке чините знак крста. Кадите укућане од настраијег до најмлађем, а након чина кађења ставите кадионицу на неко посебно мјесто у кући. Брикет и тамјан симболизују љубав према вери и топлоту душе домаћина, док мирис тамјана симболизује благодат Светог Духа.
