Прије него што су примили хришћанство, Срби су имали многобројна божанства, али је Свети Сава, у сусрету са хришћанством, замијенио домаће идоле великим светитељима цркве, који су постали заштитници српских породица и заједница.
На тај начин, крсна слава је постала традиција која се преноси кроз генерације, чувајући везу са вјером и обичајима.
Како се прима крсна слава од оца?
Прве године, када син заснује самостално домаћинство, он долази код оца на славу. Кад се славски колач исјече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и дјецом, будућим унуцима и потомцима, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу.
Син носи дио колача кући, подијели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју крсну славу.
Међутим, поставља се питање - како и на кој начин отац преноси крсну славу на кћерку, као и да ли је то уопште могуће? Одговор на ту недоумицу дао је Бошко Савић, парох храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда.
Наводи јереј да је пренос крсне славе са оца на кћерку могућ. Он такође напомиње да су се околности промијениле и да се пренос врши на одређен начин.
- Наравно да је то могуће. Некада је била потреба да се пренос славе врши са оца на сина и тада су породице имале више дјеце. Тада се слава предавала најстаријем сину и он је славио у дому свога оца - започиње јереј Савић.
- Сада су се околности промијениле, људи масовно живе у градовима, не живе више у селима и не обрађују имања и сада се славе дијеле не само најстаријем сину, него и свим синовима, али исто тако и женским потомцима - истиче свештеник и парох храма Светог Вазнесења Господњег, наводећи и лични примјер.
- Ја ћу као отац три кћери своју славу пренијети на своју најстарију кћерку.
Свештеник наводи и када је најбоље вријеме да дијете преузме крсну славу, али и шта тај чин подразумијева.
- Најидеалније вријеме за преузимање крсне славе је када син ступа у брак и одлази из породичног дома. Он тог заштитника, фигуративно, носи са собом. Доноси икону светитеља у свој дом и почиње да га слави. Кћерка, уколико отац не може више да слави или због старости више није у стању да то чини, узима славу и слави је у том дому, а ако одлази из тог дома свеца слави као заштиту - тј. своју крсну славу.
Јереј додаје да постоји одлука СПЦ, саборска одлука, која потврђује да кћерке могу да насљеђују очеву крсну славу, али напомиње да се унакрсно са тим појавило још једно питање, а то је шта се дешава са славом кћерке након удаје за човјека, који слави другог свеца.
- У том случају би требало да славе и једну и другу славу. Уколико се деси да имају више дјеце, она се двије славе дијеле на два најстарија дјетета - закључује свештеник.
(Религија)
