Јело у којем сви уживају изазвало је расправу на друштвеним мрежама

Оно што је на први поглед изгледало као безазлено питање, претворило се у праву расправу која је показала колико се језици и обичаји разликују од краја до краја. Срби ово јело обожавају али чини се да свака кућа има свој назив за њега, те не чуди да је избила опасна расправа.

Кошарка

Никола Јовић крвав напустио терен

Испод објаве низали су се коментари, а свако је имао своју верзију назива за ово јело које многи сматрају незаобилазним доручком. Неко је написао:

"Када сам у Србији, зовем прженице. Када одем у Црну Гору - кажем приганице. Ако у Србији кажем ‘оћеш да правимо прженице’, у Црној Гори кажем ‘ол да правимо приганице".

Други су пак додали сопствена искуства и успомене из дјетињства:

"Прженице их зовем, баба из Срема их је звала моче, у Суботици их зову пофезне, а моја жена бундаш кењер, пошто је, јелте…", Мађарица.

Уз осмијех и шалу, један корисник је поручио:

"Како год да их крсте, ја их таманим без предрасуда око имена."

"Прженице се не зову, оне се једу", био је још један коментар у истом стилу.

Неки су, пак, били кратки и јасни:

"Приганице!"

Било је и оних који су се упустили у "научну" расправу, па додали нове термине:

"Какве црне прженице, ово су топљенице","Прженице или поховане кришке, још када им се дода ајвар и кисело млијеко - мммм".

Оно што је постало јасно из ове бурне дебате јесте да јело од старог хљеба умоченог у јаја и испеченог на уљу има много имена: прженице, приганице, моче, пофезне, бундаш кењер, топљенице… али да у једном нема никаквог неслагања - сви се слажу да су незаменљив доручак и укус дјетињства.

(телеграф)