Још 1995. године, аутори BBC емисије "Свијет сутрашњице" замислили су свијет 2025. године, предвиђајући бројне технолошке и друштвене промјене које ће обликовати нашу будућност.
Предност су дали научницима и стручњацима, међу којима је био и чувени професор Стивен Хокинг, који је предвидио велике промјене до 2025. године.
Емисија је замислила свијет у којем ће нас преплавити иновације, од холограмских хируршких захвата до револуционарних рјешења за свемирски отпад.
Једно од предвиђања било је да ће се догодити "сајберспејс немири" 2005. године, након што финансијска тржишта падну под утицајем тероризма. Иако није било великих немира, хакери су, ипак, направили велике штете, а сајбер-безбједност је постала кључна за владе и компаније. Такође, тема криптовалута, попут биткоина, коју су заговарали они који су били скептични према традиционалним банкама, постала је све присутнија.
Свемирско рударење и проблем свемирског отпада били су такође у фокусу емисије. Предвиђено је да ће рударење астероида постати уносна индустрија, док ће свемирски отпад постати опасност за астронауте. Рјешење су требале да буду џиновски пјенасти гелови који би успорили ломове крша. Данас немамо такав гел, али проблем свемирског отпада је веома актуелан. Иако индустрија свемирског рударења још не постоји, многи стручњаци вјерују да би ускоро могла постати стварност.
У домену медицине, емисија је предвидјела да ће роботи оперисати пацијенте, са хирурзима који ће управљати операцијама на даљину. Иако се данас не користе холограми за операције, роботи и напредна технологија и даље играју значајну улогу у операцијама.
Била су замишљена и брза и ултра-модерна путовања, гдје би путници могли да стигну за само 40 минута до удаљених дестинација, попут Бангалора. Иако још увијек немамо та супер-брза путовања, технологија попут холограма, паметних звучника и ВР кацига постала је саставни дио свакодневице.
У домену банкарства, емисија је замишљала микрочипове у рукама који би омогућили подизање новца. Данас је скенирање отисака прстију и лица много чешћа пракса, док микрочипови у тијелу постају реалност, али у мањој мјери.
Водитељка Вивијен Пери, која је радила на предвиђањима у области медицине, истиче да су нека од предвиђања о геномском секвенцирању већ постала стварност, са великим помацима у дијагностици и лијечењу генетских болести.
Гледајући уназад, Монти Дон, који је био задужен за предвиђање развоја британских шума, сматра да су нека од предвиђања била превише оптимистична, али да су данашњи млади много осјетљивији на климатске промјене и да се очекује већи нагласак на одрживој пољопривреди и узгоју властите хране, преноси Данас.
Шта нас, међутим, чека у будућности?
Футуристи попут Трејси Фолоуз вјерују да ће до 2055. године технологија омогућити „когнитивну повезаност“ људи, гдје ће се идеје дијелити кроз директно повезивање мозгова са серверима. Том Чизвејт сматра да ће биоинжењеринг и напредна материјалска наука донијети највеће промјене, рјешавајући проблеме као што су декарбонизација, чиста вода и храна.
Како ће свијет изгледати за 30 година? Професор Хокинг је то сажео ријечима:
"Неке од ових промјена су узбудљиве, а неке веома узнемирујуће. Једно је сигурно – биће другачије него што очекујем", пише ЦдМ.
