Многи православни Хришћани прослављају 7. јануар као датум Христовог рођења, па тако и они у Српској, односно БиХ, као и у земљама региона, али и неким другим широм свијета. Начин прославе и традиција се битно разликују од државе до државе иако је прослава на исти датум. Ове нације се позивају на јулијански, календар који претходи грегоријанском, према коме већи дио свијета прославља Божић.
У неким државама само мале заједнице обиљежавају Божић на овај датум, а масивније се 7. јануар обиљежава или важи за „званични“ Божић у неколико држава:
Русија
Руски православни вјерници се 39 дана прије Божића редовно моле – све до вечери 6. јануара, када почињу свечане литургије. Наредног дана, на празник, породица се окупља око трпезе, на којој се, у част дванаесторици апостола, налази 12 врста јела, , укључујући супу од цвекле, рибу и пуњени купус. Вјерници 7. јануара иду у цркву и уживају у божићној гозби.
Неке домаћице припремају и божићни хљеб агњец – колач од бисквитног тијеста у облику јагњета, који се прелива белим шећером. Овај колач симбол је жртве коју је поднио Исус Христ.
У неким мјестима, у којима се држи до традиције и старих обичаја, испод стола се ставља сноп сијена или сламе, који представља Христове јасле, као и предмет од гвожђа на који сви за столом стављају ноге. Вјерује се да тако људи чувају своје здравље током цијеле године, јер гвожђе симболизује снагу и издржљивост.
Бјелорусија
Бадње вече се проводи у једењу палачинки и рибе на столу са сламом испод столњака. Традиционално, божићна вечера се служи без меса и састоји се од најмање 12 рибљих и биљних јела и гљива. „Каљади цареви“ (Божићни цареви) изводе обред који укључује карневале и народне представе у знак обиљежавања Нове године.
Грузија
Грузијска православна црква окупља више од три милиона вјерника. На дан Божића Грузијци излазе на улице, приређујући традиционалну шетњу - Алило. Облаче тада посебну одјећу и украшавају Чичилаки, њихову верзију божићног дрвета. Они честитају једни другима празник и најмлађима дијеле слаткише. У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.
Божићна јелка (чичалаки) направљена је од меканог материјала, а њене гране су уковрџане. Понекад се умјесто ње може видјети грана љешњака која је обликована као дрво живота и украшена слаткишима и воћем. Ипак, све је популарнија јелка каква се виђа на Западу.
Дједа Мраз је у Грузији познат као Товлис папа ("Товлис бабуа" на западу земље), што буквално значи "деда снијег". Обично је представљен с дугом белом брадом, одјевен у народну ношњу чоху и крзнени огртач.
Етиопија
Прослава Божића у Етиопској православној тевахедо цркви назива се Гана, а претходи јој дан поста. Многи ходочасници у Етиопији за Божић путују у Лалибелу - колима или чак пјешице. По уништеним путевима путовање понекад траје данима, али они су издржљиви јер предстоје два важна празника за етиопијске православце: Божић 7. јануара и крштење Исуса Христа, односно Богојављење 19. јануара.
Хорови почињу да пјевају на православним обредима рано ујутру, а послије богослужења мушкарци и дјечарци играју игру звану гана (игра се са закривљеним штапом и округлом дрвеном лоптом, слична хокеју).
Традиционална божићна храна у Етиопији укључује ват, густу и зачињену чорбу која садржи месо, поврће и понекад јаја.
На дан Божића хришћани облаче бијелу одјећу, а многи се одлучују да тог дана носе традиционалну одору (шама), направљену од памука и украшену свијетлим пругама при крајевима.
Дванаест дана послије Божића, вјерници почињу тродневну прославу Тимкат, којом се обиљежава Исусово крштење. Важан дио овог празновања је молитва током службе у храму, када одрасли поново облаче шаме, а деца одоре својих црквених удружења и круне.
Еритреја
Иако не постоје провјерени статистички подаци о религијској припадности еритрејског становништва, према грубим подацима око 60 одсто становништва су припадници хришћанства, од чега су већина припадници православне вјере.
Једна од девет етничких група у Еритреји су Тигриња (Тигринyа) и чине око 50 одсто укупног становништва ове државе. Живе у централним и јужним висоравнима Еритреје, а већина припадника су православни хришћани.
Обичаји које су унијели Италијани поштују се и данас у овој бившој италијанској колонији - једе се хљеб панетоне и пије се кафа.
Божићни дан се проводи у слављу са породицом - често уз посебно заклану козу.
Молдавија
Божићне јелке се обично украшавају у новогодишњој ноћи у Молдавији, а поклони који се добију 7. јануара понекад се називају новогодишњим поклонима.
Египат (Копти)
Око 15 одсто становништва ове афричке земље изјашњавају се као хришћани, а 90 одсто овог дијела популације спада у Копте, који Божић прослављају 7. јануара.
Мјесец који претходи Божићу Копти називају кијахк, а свако суботње вече овог мјесеца проводи се у пјесми, док свако недјељно јутро вјерници иду на црквену службу.
Током 43 дана прије Божића (Адвента), од 25. новембра до 6. јануара, египатски хришћани имају посебан пост, током ког се у основи хране као вегани.
На Бадње вече госте се месом, јајима и путером, а сљедећег дана људи се окупљају на забавама и прославама.
Казахстан
У овој држави, за православне вјернике, ово је државни празник. Породице се окупљају да подијеле храну и вино, док пјевају пјесме, плешу и наздрављају. На Божић се у катедрали у Алматију одржава поноћна литургија.
Србија
Бадње вече се проводи у спаљивању храстове гране, бадњака, који је одсјечен у току дана. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.
Многи вјерници те вечери одлазе на богослужење, а прва особа која на Божић уђе у кућу, и која симболизује Три мудраца, назива се положајник, и она добија посебан поклон.
Рано ујутро на Божић, домаћица замијеси тијесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обичан новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић.
Када сви стану за сто, домаћин запали свијећу, узима кадионицу, окади иконе и све присутне, након чега слиједи цјелодневна божићна гозба.
Црна Гора
Глава куће сјече бадњак и уноси га у кућу на Бадње вече. У дом се поставља слама која симболизује јасле, а бадњак се касније спаљује. Код Црногораца је обичај да се бадњак окрвави, тј. да се на њему закоље оно што је домаћин куће намијенио да коље за Божић. На Бадњи дан се обављају сви радови, а највише се врше припреме за Бадње вече и Божић. Треба напоменути и то да је обичај да се на Бадњи дан ништа из куће не даје нити се иде код другога да се што позајмљује.
Положајник који дође први у кућу на Божић први је који се омрси, након чега укућани могу да се госте месом. Током божићног оброка породица ломи векну хљеба са новчићем у њој.
На Божић, као и на Бадње вече, скоро је незаобилазно пјевање уз гусле. Када положајник крене својој кући оставља мало новца поред бадњака, који узима домаћица и даје му неку ситницу као поклон.
Сјеверна Македонија
На породично огњиште на Бадње вече доноси се традиционално храстово дрво (бадник). Њега сијеку глава куће и старији син, док се припрема трпеза за Бадње вече (посна вечера). Балван се исјече на три дијела, што представља Свету тројицу, а сваки комад у кућу уноси отац.
Син или неки други члан породице прима сваки комад и ставља га на ватру. Док се то ради, син и отац размењују поздрав: „Добро вече и срећно Бадње вече“ (добра вечер и весел Бадник). Божићни оброци обично се састоје од печеног прасета и других свечаних јела, а славље траје три дана.
Израел
Божић се у Израелу слави три пута. Католичка, Протестантска и Руска православна црква славе Божић 25. децембра. Грчка православна, Сиријска православна, Коптска православна и Румунска православна црква, између осталих, славе Божић 6. јануара, док га Јерменска православна црква обиљежава 18. јануара.
До прошле године Божић је 7. јануара прослављала и Украјина, која сада то чини 25. децембра. Период од 7. до 14. јануара био је празнична недјеља, у којој је обичај да неки људи посјећују домове других и певају божићне пјесме (нпр. кољадку) и благослове једни друге. Као и у Русији, у Украјини је уобичајен оброк од 12 јела за обиљежавање Бадње вечери.
