Колико се "уштеди" времена кад се вози 160, а не 100 km/h?

Кроз занимљиво предавање професор математике, Станислав Штефан, је уз помоћ једноставних бројки показао колико је заправо безначајна трка за сваким додатним десетинама километара на сату.

Његово објашњење натјерало је многе да се запитају колико брза вожња заиста доноси толику уштеду. Ево тачне рачунице:

Да би рачун био једноставан, професор је узео примјер пута од 100 километара, који прелазимо различитим брзинама. Како се мијења вријеме када брзину повећамо са 100 на 140 km/h? Ако возимо "стотком" и стигнемо на циљ за сат времена – и то здрави и сигурни – да ли нам то није довољно? Ако јесте, да ли вриједи ризиковати због тих 17 минута возећи 140 km/h? Седамнаест минута, али и већа потрошња горива.

Или, драстичан примјер - ако возимо 160 умјесто 100 km/h, "уштедели" смо 22 и по минута...

Сцена

Дарко Лазић отворио душу: Многе колеге су ми тражиле број доктора

Већа брзина значи и већи умор. Истраживања БЕСИП-а или, рецимо, Института за истраживање безбједности на раду указују на то да је при брзој вожњи тијело изложено јачим стресним стимулансима, обрађује значајно више информација и мора интензивније пратити саобраћај и брже реаговати. Према стручњацима, попут психолога дуготрајна вожња великом брзином значајно повећава ментални умор возача.

У пракси то значи не само слабију концентрацију и већу вјероватноћу грешке, већ и чињеницу да вам је на крају пута потребна пауза. А што је још јасније – када се погледају бројке, види се да свако додатно повећање брзине доноси све мању уштеду времена. Док прелазак са 100 на 110 km/h штеди још 6 минута, са 130 на 140 km/h доноси свега 3 минута.

Заправо, брза вожња не повећава само умор и стрес, већ и ризик од тешких саобраћајних несрећа постаје изузетно велики.

(Блиц)