Роде су познате по својим дугим миграцијским путовањима, која се сваке године понављају у циљу преживљавања и потраге за бољим климатским условима.
Ове птице селице, које се током љета често могу видјети на ливадама и мочварама широм Европе, одлазе у топлије крајеве Африке како би презимиле.
Најчешће мигрирају ка подсахарској Африци, гдје проводе зиму у подручјима попут Судана, Нигерије, Чада и западне Африке, у потрази за храном и повољнијим условима за преживљавање.
Миграција рода почиње у јесен, обично између августа и октобра, када крећу ка југу. На свом путу прелијећу преко Медитерана и Сахаре, користећи традиционалне миграционе руте попут оне преко Гибралтара или Босфора.
Слијетање у мјестима као што су Пале у октобру може бити посљедица исцрпљености или потребе да се одморе и прикупе енергију за даљи пут, посебно ако су суочене са неповољним временским условима, пише "Пале Лајв".
Ова појава се може приписати и глобалним промјенама климе, које утичу на миграције птица и њихово понашање током путовања ка зимовалиштима.
Становници Пала су били изненађени када су угледали ове грациозне птице како се крећу по градским улицама и парковима.
Њихово присуство у центру града изазвало је коментаре и интересовање, јер ово није уобичајен призор.
Ова дуготрајна путовања дуга су неколико хиљада километара и изузетно захтјевна за птице, због чега су роде познате по томе што лете у великим јатима како би сачувале енергију користећи топле ваздушне струје, или термале, које им помажу да без много напора прелете велике удаљености. Спонтана слијетања на неуобичајена мјеста, попут урбаних средина, могу се догодити када наиђу на неповољне услове или када траже храну и одмор на путу ка својим зимовалиштима.
Чиме се роде хране?
Поједини грађани Пала су изашли на улице како би посматрали овај необичан призор, а неки су чак понудили храну родама које су се шетале по тротоарима и парковима.
Роде се углавном хране малим животињама које проналазе у мочварама, на пољима и пашњацима. Њихова исхрана обухвата различите врсте инсеката, жабе, рибе, гмизавце, ситне сисаре и мале птице. Често се могу видјети како проналазе храну у плитким водама, гдје хватају рибу и жабе, али такође ловe и глодаре и друге мале животиње на сувим површинама.
У урбаним срединама, као што су Пале, ако имају мање природних извора хране, могу се хранити и остацима хране које им људи понуде, попут комадића хљеба, али то није дио њихове уобичајене исхране и није довољно за њихове потребе. Њихова преферирана исхрана је она која им омогућава лако варење и обезбјеђује све потребне храњиве материје за дуга путовања.
Родама је, у зависности од величине јата и доступности хране, потребно неколико сати дневно да сакупе довољно хране за своје дневне потребе. Једна рода може појести око пола килограма хране дневно, што укључује свјеже инсекте, жабе, рибу и друге мале животиње.
Нека мјеста су традиционално уточиште рода
Нека мјеста у Европи традиционално су позната по томе да пружају добродошлицу родама. На примјер, град Чуруг у Србији, као и Сигет у Мађарској, познати су по томе што организују посебне догађаје посвећене доласку рода. Чуруг чак има обичај да припрема платформе за гнијезда како би роде имале сигурно мјесто да се гнијезде. У Шпанији, град Алкала де Енарес такође има традицију добродошлице родама, које се гнијезде на крововима историјских зграда. У овим мјестима роде се сматрају симболима среће и плодности, и њихов долазак се са нестрпљењем очекује сваког прољећа.
Роде се обично враћају у своја гнијезда у Европи крајем фебруара или почетком марта, када се температуре поново повећају и постану повољније за живот и размножавање. Повратак рода се у многим крајевима Европе сматра знаком доласка прољећа, а ова птица је често симбол плодности и новог живота. Њихов повратак и одлазак зависе од временских прилика, доступности хране и сигурних мјеста за гнијежђење.
