Испада да нас љубав заправо прави паметнијима. Да, добро сте прочитали, не само да ћете заборавити да једете кад се заљубите, него ћете и памтити као слон. Поента је у допамину – то је онај суперхерој међу хормонима који вам да налет среће кад вам стигне порука од симпатије.
Тај исти допамин, заправо, помаже мозгу да упамти ствари. И то не "гдје су ми кључеви", већ оне праве, емотивне ствари – први пољубац, парфем који је носио, боју џемпера, ону пјесму коју сте слушали док сте се возикали без циља.
Замислите, научници су дословно давали старијим људима допамин (ок, кроз лијекове, нисмо још на нивоу романтичних дрога) и они су памтили боље од ТикТок инфлуенсера кад неко помене спонзорисани садржај. Све што се догоди кад смо заљубљени, мозак брижљиво пакује у фолдере са звјездицама.
Зато се и дешава да, кад чујете неку пјесму из средње школе, одмах видите његов осмијех, његов шал, аутобус на који сте закаснили и осјетите ону чудну комбинацију туге и слаткоће.
И док не можете да запамтите гдје сте оставили даљински, знате тачно коју боју чарапа ваш бивши носи кад му је лош дан. Јер, кад се заљубите, ваш мозак се претвара у опсесивног сталкера. И то без да му кажете. Научници су то и доказали: људи у везама су боље памтили детаље о партнеру него о најбољим пријатељима. Брутално, али истинито.
А тек кад сте тинејџер – е, онда сте у менталном Дизниленду. Тада се све меморије појачавају на максимум: миришеш нечији парфем и БАМ – као да сте телепортовани у школску клупу поред те особе. Ах, носталгија, та вражја вјештица.
Љубав, да – али без филтера
И сад, док сви покушавају да продају "љубав" кроз селфије са заласком сунца и пренаглашене сторије са цитатима из Тумблра, можда је вријеме да се сјетимо да права љубав није у Инстаграм филтерима, него у неурохемијским ролерлкостерима.
Зато сљедећи пут кад вам срце заигра – знајте да вам не лупа само срце, него и мозак ради пуном паром. Љубав је у ваздуху? Не, љубав је у мозгу.
Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму