Заговорници тврде да филтрирање воде може да донесе бројне користи, од уклањања токсина и патогена до смањења тврдоће и побољшања њеног мириса и укуса.
Стони филтери могу да уклоне супстанце из воде са чесме, али да ли су они стварно неопходни и могу да ли да начине ненамјерну штету?
Ако може да бира, Шима Чин-Си избјегава да пије воду директно са чесме.
Њен фрижидер код куће у Нортвичу, у Великој Британији, гдје живи са младом породицом, има уграђени диспензер за воду који је повезан на филтер.
Када је ван куће, увијек при руци има поуздану "самочишћећу" флашу за воду, која воду стерилише ултраљубичастим чипом у њеном чепу.
"Филтрирана вода просто има бољи укус. Могу да намиришем хемикалије у води са чесме, а богами и да их окусим", каже Чин-Си.
За неке људе она је због те тврдње чудакиња, чак и за њеног властитог мужа, који је једном на њој извео "слијепи тест" (испоставило се да заиста умије да разликује филтрирану од нефилтриране воде са чесме).
Али показало се да Чин-Си није усамљена у таквим ставовима.
Кад је непрофитна Еколошка радна група спровела анкету на 2.800 људи који живе широм Америке, половина је рекла да је "чесмовача" небезбједна за пиће, а скоро 35 одсто њих филтрирало је властиту воду.
Слично томе, на основу анкете из 2023. године на више од 500 људи у Великој Британији коју је спровела шведска компанија за филтере Тапвотер, 42 одсто њих "не вјерује води са чесме или им се не допада њен укус".
Четвртина испитаника вјеровала је да вода са њихове чесме није чиста, са контаминантима, хемикалијама и бактеријама као главним разлозима за забринутост.
Као посљедица тога, више од половине Лондонаца (54 одсто) рекло је да користи филтер за воду.
Водени филтери су, чини се, тренутно на врхунцу популарности - посебно у Сјеверној Америци, Европи и Кини.
Године 2022, вриједност глобалног тржишта пречишћивача воде процјењена је на 30 милијарди долара, а очекује се да ће да порасте за више од седам одсто до 2030. године.
Заговорници тврде да филтрирање воде може да донесе бројне користи, од уклањања токсина и патогена до смањења тврдоће и побољшања њеног мириса и укуса.
Али да ли је филтрирана вода стварно здравија за вас од воде са чесме?
Они који више воле да филтрирају властиту воду, могу да изаберу мноштво система за тај процес.
Филтери налик бокалима, који се постављају на саму чесму, стони или фрижидерски пречишћивачи и они испод судопере, да наведемо само неке.
Најпростији коштају свега неколико долара, док сложенији уређаји (замислите справе које раде на вај-фај пратећи употребу воде и откривају водоинсталатерске проблеме) могу да буду и четвороцифрени.
Водени филтери се дијеле у двије главне групе, каже Кајл Постмас, који надгледа сертификацију филтера при Националној санитарној фондацији (НСФ), независној организацији за сертификацију у Мичигену, у Америци.
"Они са тачке употребе филтрирају воду непосредно прије него што уђе у чашу, док филтери са тачке уласка третирају воду чим уђе у кућу или зграду", каже Постмас.
Филтери се разликују и по типу материјала од којих су направљени и користе разне технологије.
Апсорпција, јонска размјена, реверзна осмоза и механичка сепарација спадају у популарније који раздвојили воду од других молекула.
"Различити филтери могу да служе различитим циљевима третмана", каже Детлеф Кнап, професор грађевинарства на Државном универзитету Сјеверне Каролине.
"Постоји много различитих слојева", додаје.
Суштина је да се сазна шта је у вашој води и да ли је потребна њена обрада, а потом да се пронађу одговарајући филтери за то, преноси "б92".
