Пуцкетање зглобова је уобичајена навика коју виђамо код људи. Често неки савјетују да треба престати због страха од артритиса или оштећења зглобова, али да ли је заиста штетно?
У наставку вам доносимо преглед најчешћих митова и чињеница о овој пракси, према најновијим истраживањима и ријечима стручњака.
Мит: Пуцкетање зглобова изазива артритис
Један од најраширенијих митова је да пуцкетање зглобова узрокује артритис. Међутим, стручњаци попут др Џеремија Смита, ортопедског хирурга, истичу да не постоји научни доказ који би повезао ову навику с артритисом. Др Рај Дасгупт, четвороструко сертификовани љекар, додаје да звук пуцања долази од мјехурића гаса у синовијалној течности – процес познат као кавитација, који није штетан за зглобове.
Дакле, према досадашњим истраживањима, можете бити мирни – пуцкетање само по себи не узрокује артритис.
Мит: Пуцање прстију слаби снагу стиска
Још једно често вјеровање јесте да пуцкетање зглобова слаби снагу стиска. Др Дасгупт објашњава да истраживања не подржавају ову тврдњу. Студија из 2017. године није открила значајну разлику у снази стиска између оних који пуцкетају зглобовима и оних који то не чине. Иако је код оних који често пуцкетају примјећена дебља хрскавица, нема директне повезаности са слабљењем снаге.
Мит: Пуцкетање зглобова треба избјегавати
Нема медицинског разлога да престанете са пуцкетањем зглобова, тврди ортопедски хирург др Александар Сонеру. Осим ако вам пуцање не изазива бол или оток, нема разлога за забринутост. Но, важно је напоменути да многи људи пуцкетање зглобова доживљавају као друштвено неприхватљиво, те је препоручљиво бити свјестан околине.
Може ли пуцање зглобова узроковати отицање?
Док је пуцање зглобова обично безопасно, ријетки случајеви указују на могућност отицања руку. Код тинејџера, посебно дјечака, уочени су случајеви пахидермодактилије, бенигног стања које карактерише отицање прстију усљед прекомјерног пуцања зглобова. Ипак, потребна су додатна истраживања како би се потврдила веза.
Зашто људи пуцкетају зглобове?
Пуцкетање зглобова је навика коју многи развијају због привременог олакшања које им пружа. Иако ово олакшање може бити пријатно, дугорочне користи заправо нема.
Ако је пуцкетање одговор на стрес, постоје и други начини за опуштање. Технике попут дубоког дисања, коришћења лоптица за стрес или медитације могу бити од помоћи. Умјесто пуцкетања, истезање прстију, масирање и употреба ергономских алата може допринијети осјећају опуштености.
Када потражити помоћ љекара?
Иако је пуцкетање зглобова углавном безопасно, уколико осјећате бол или примјетите оток након пуцања, то може бити знак проблема са зглобовима и препоручује се савјет љекара. Ако пуцкетање постане компулсивна навика која проистиче из стреса, може бити корисно консултовати стручњака за ментално здравље.
Пуцкетање зглобова можда звучи драматично, али оно није ни приближно толико штетно колико се некада вјеровало.
