Šta znače oznake na ambalaži i kako da izaberete najsvežija?

U svakom slučaju, ljepša i kvalitetnija jaja su onih koka koje se hrane kao nekad kod naših baka na selu, koje mogu slobodno da kljucaju. Takvih jaja ima veoma malo po prodavnicama, osim ako naletite na ona sa oznakom organske proizvodnje.

Kada kupujete jaja u prodavnici možda u brzini ne gledate oznaku na kutiji proizvođača – tačnije ne obraćate pažnju na slovo na ambalaži. A to malo slovo mnogo govori o jajima koja kupujete.

Nije svejedno da li su mala, velika, šiljata, kako izgleda žumance, bjelance… a još više je važno koje slovo imaju na sebi.

Ona sa oznakom A kvaliteta su svježa jaja, ali to nije sve – raspoređena su u sedam klasa koja se označaju slovima – E, D, C, B, A, S, SS – razlika se tiče veličine, odnosno svako slovo označava težinu za tu klasu.

• E – ispod 45 grama
• D – 45- 50 grama
• C – 50-55 grama
• B – 55-60 grama
• A – 60-65 grama
• S – 65-70 grama
• SS – 70 grama i više

Iako svi misle da su najbolja krupna jaja, savjet je da kupujete ona srednje veličine. U našim prodavnicama najčešće se nalaze ona sa oznakama od C do S.

Kupujte pakovanja poznatih proizvođača jer ćete tako biti sigurniji da su prošla neophodnu kontrolu kvaliteta.

Čuvajte jaja u orginalnoj ambalaži najduže mjesec dana od datuma naznačenog na kutiji.

Boja žumanca zavisi od načina ishrana koka. Tamno žumance znači da se koka hranila biljem, travama, žuto da je uzimala kukuruz, blijedo žuto da se hranila pšenicom…

Kako provjeriti da li su jaja svježa?

Zato se mnogi odlučuju za kupovinu kod domaćih proizvođača na pijacama. Pošto nema garanta koliko su svježa jaja kod pijačnih prodavaca najjednostaviji način da to provjerite je sledeći – stavite jedno pored uha i blago protresite. Ako ništa ne čujete, svježe je!

Takođe, možete da ih nakon kupovine potopite u vodu, i ako isplivaju – nisu za jelo!

Obratite pažnju i na oblik i kvalitet ljuske. Boja nije presudna i ona zavisi od boje koke nosilje.

Jaja su odličan izvor proteina, minerala i vitamina

I sada kada znate kakva jaja da kupujete, važno je i da ih konzumirate. Ova namirnica je visokog nutritivnog nivoa, odličan je izvor proteina, sadrži minerale fosfor, magnezijum, gvožđe, kao i vitamine A, B, D, E.

Postoji nekoliko dobrih recepata za savršeno kuvana jaja, a sam postupak zavisi od toga šta želite da postignete. Osim toga, veliku ulogu igra i to kakva jaja izaberete, posuda za kuvanje, te temperatura na kojoj se kuvaju.

Kako skuvati jaja?

Za početak, jaja lagano položite u šerpu, sipajte vodu preko njih tako da njen nivo prelazi barem dva centimetra iznad jajeta. U posudu dodajte jednu kašiku soli ili sirća. Šerpu pokrijte i čekajte da voda proključa. Čim voda proključa posudu sklonite s vatre, ali nemojte da skidate poklopac.

Meko kuvana jaja

Ako želite da dobijete rovita jaja, šerpu skinite s vatre, ali jaja ostavite da odstoje u šerpi s vodom tri do pet minuta. Tako ćete dobiti jaje koje ima čvrstu koru bjelanca, dok je samo bjelance meko, a žumance tečno. U pravilu, ovako kuvana jaja se ne gule, nego se jedu kašikom direktno iz ljuske.

Srednje kuvana jaja

Ako želite srednje kuvana jaja, posudu skinite s vatre, a jaja ostavite da odstoje pet do šest minuta. Srednje kuvana ili poširana jaja, imaju pomalo tečno žumance, a bjelance je dovoljno čvrsto da može da se oguli.

Da biste dobili savršeno srednje kuvano jaje kuvajte ga na pari. Ako nemate košaru za kuvanje jaja na pari, stavite jaja u malo vode, poklopite šerpu i parite ih na laganoj vatri 15 minuta. Osim toga, para polako prodire u ljusku pa je jaja mnogo lakše oguliti.

Tvrdo kuvana jaja

Ako više volite tvrdo kuvana jaja, šerpu nakon ključanja skinite s vatre, a jaja ostavite u vreloj vodi još 10 do 15 minuta. Da bi žumance bilo tamno žute boje dovoljno je da jaja odstoje u vodi desetak minuta, a ako želite da bude jako žuto, suvo i da se mrvi, ostavite jaja u vodi 15 minuta.

Ako kuvate veću količinu jaja, najbolje je nakon 10 minuta izvaditi jedno kako biste provjerili da li je kuvano. Izvadite jaje iz posude kašikom i stavite pod mlaz hladne vode. Nakon što ga ogulite, vidjećete da li ste postigli ono što ste željeli. Ako to nije dovoljno kuvajte jaja još minut ili dva.

Ipak, obratite pažnju, jaja kuvana duže od 15 ili 18 minuta mogu biti prekuvana, pa njihov miris postaje veoma intenzivan i podsjeća na sumpor.

Kad gulite tvrdo kuvana jaja, slobodno ih, nakon što istresete vruću vodu, ubacite u posudu da puknu pa tek onda prelijte hladom vodom. Tako će voda lakše da prodre između ljuske i bjelanca pa će guljenje biti jednostavije.

Savjeti:

• Za kuvanje jaja najbolje je koristiti vodu koja je postigla sobnu temperaturu. Ako je voda prehladna, trebaće vam mnogo više vremena da se jaja skuvaju. Ipak, ako je voda vruća postoji rizik da će previše brzo da se zagrije, manje vremena će joj trebati da proključa, pa ćete umjesto srednje kuvanih jaja dobiti previše rovita jaja. Ili, još gore, jaja će biti prekuvana jer će predugo biti na temperaturi ključanja.
• U vodu dodajte veliku kašiku soli ili jabukovog ili vinskog sirćeta kako biste spriječili pucanje tokom kuvanja. Naime, so i sirće brže zgušnjavaju proteine u bjelancetu, što, jednostavno rečeno, začeplja pukotine na jajetu.
• Ako kuvate veću količinu jaja i morate brzo da ih ohladite, oljuštite i poslužite gostima, nakon kuvanja ih zaronite u posudu s ledenom vodom i to tako da plivaju u njoj. To će naglo prekinuti proces kuvanja, brzo ohladiti jaja, a i guljenje će ići lakše.
• Kad jednom pokrijete šerpu u kojoj kuvate jaja, nemojte više da je otkrivate, jer ćete prekinuti proces ključanja vode. Štaviše, ne otkrivajte šerpu ni nakon što je skinete s vatre.
• Svježa jaja mnogo je teže guliti od onih malo starijih, zato je najbolje za Vaskrs skuvati jaja stara barem sedam dana. S druge strane svježa jaja rjeđe pucaju!
• Da biste zaustavili proces kuvanja, vrelu vodu zamijenite hladnom, a možete dodati i nekoliko kockica leda u vodu. Nakon toga ih ostavite u frižideru dok se potpuno ne ohlade. Ako se pridržavate ovih koraka, guljenje će ići glatko. Ako ne želite da ih držite u frižideru, ostavite jaja pod mlazom hladne vode u sudoperu dok ih gulite.
• Jaja nikada ne kuvate kada ih uzmete direktno iz frižidera, već da sačekate da budu sobne temperature.
• Postoji još jedan trik - jaja uvek kuvajte na najmanjoj ringli.
• Jaja koja su duže stajala u frižideru brže pucaju pa ih je lakše guliti.
• Možda će vam zvučati čudno, ali ako živite u mjestu sa većom nadmorskom visinom, kada kuvate jaja ostavite ih u manjoj količini vruće vodi malo duže. Idealno vrijeme je 10 do 12 minuta.

Kako čuvati kuvana jaja?

Svježa jaja mogu u frižideru da se čuvaju četiri do pet nedjelja. Kuvana jaja ne mogu da stoje tako dugo jer visoka temperatura oštećuje žaštitni sloj ljuske, pa bakterije brže prodiru u jaje. Njihov rok trajanja varira u zavisnosti da li su meko ili tvrdo kuvana. Tvrdo kuvana jaja mogu da stoje u pokrivenoj posudi u frižideru najviše nedjelju dana. Nakon toga bakterije prodiru kroz ljusku, pa mogu lako da se pokvare. Budite pažljivi, jer jaja, iako su u frižideru, mogu da ispuštaju intenzivne mirise, što utiče i na ostale namirnice koje tu čuvate.

Mali trikovi iskusnih domaćica

Oduvijek se divite domaćicama koje od običnih kuvanih jaja umiju da naprave pravo malo umjetničko djelo, jer se žumance i bjelance izmiješaju u zanimljivu kombinaciju. E pa, nije to tako komplikovan zadatak kako se vama čini. Prije kuvanja jaje ubacite u najlon čarapu, svežite je s obje strane i tako zamotano jaje vrtite nekoliko trenutaka, pazeći da ga ne okrznete kako se ne bi polupalo. Tek tada ih možete kuvati. Na taj način će se bjelance i žumance izmiješati, a nakon što ih oljuštite dobićete prelijep kontrast žute i bijele boje.

"Svakog jutra jedno jaje organizmu snagu daje"

Mnogi ljudi veruju da je jedenje jaja štetno za zdravlje. Stvar je u tome što su neke studije pokazale da jaja sadrže visok nivo holesterola. Međutim, nakon nekog vremena dokazano je da holesterol u jajima nije štetan po ljudsko zdravlje. Šta više, jaja su veoma korisna i zdrava ako se spreme na zdrav način.

Jaja su odličan izvor proteina i sadrže vitamine A, D i E, B12, riboflavin i folat, kao i minerale jod, gvožđe, kalcijum, cink i selen. Ovo znači da su jaja odlična hrana koja je, pritom, dostupna svuda u svijetu.

Dobrobit jaja za doručak:

1. Holin iz jaja poboljšava pamćenje

Žumance sadrži holin - ključnu amino kiselinu za prenos malih nervnih impulsa koji nam pomažu da pamtimo detalje. Studije su pokazale da dovoljna količina holina u ishrani poboljšava pamćenje i sposobnost da brzo odgovaramo. Na primjer, brže ćete se setiti gde ste ostavili ključeve ili mobilni telefon.

2. Lutein iz jaja poboljšava vid

Studije su pokazale da su jaja bogata luteinom, vitaminom koji održava vid oštrim i čistim. Lutein se nalazi u očnim zjenicama, štiti mrežnjaču od uticaja sunca i smanjuje rizik od katarakte.

3. Vitamin D iz jaja pomaže apsorpciji kalcijuma

Jaja su bogata vitaminom D koji reguliše nivo kalcijuma i fosfora u krvi. Konzumacija jaja takođe pomaže telu da apsorbuje kalcijum, koji jača kosti i sprečava osteoporozu.

4. Vitamin B iz jaja utiče na zdravlje kože, kose i jetre

Nedostatak folata je uobičajen među ženama koje ne unose dovoljnu količinu vitamina B. Srećom, jaja su dobar izvor ovog vitamina. Folat pomaže stvaranju amino kiselina koje su neophodne za ćelijsku diobu i stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

5. Smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka

Grupa istraživača iz Kanade je otkrila povezanost između redovnog konzumiranja jaja i smanjenog rizika od kardiovaskularnih bolesti i raka. Tajna je u tome što žumance sadrži dva bitna antioksidansa: triptofan i tirozin.

6. Pomažu u smanjenju tjelesne težine

Američki istraživači su otkrili da konzumacija jaja za doručak uz lakšu ishranu duplo ubrzava gubitak kilograma. Šta više, jaja pružaju osjećaj sitosti na duže vrijeme.

7. Usporavaju proces starenja

Jaja sadrže amino kiseline koje pomažu obnavljanju ćelija. Sa godinama, naša potreba za vitaminom D se povećava. Preporučena količina za ljude starije od 60 godina je 10 mikrograna, a jedno jaje sadrži približno 0,7 mikrograma vitamina D.

8. Jačaju imuni sistem

Želite da ostanete zdravi što je duže moguće? Treba da jedete jaja! Studije su pokazale da su 2 jaja dnevno dovoljna da vas zaštite od infekcija, bolesti i raznih virusa. Jedno jaje sadrži 22 procenta preporučene doze selena, koji jača imuni sistem.

9. Šanse da zatrudnite su veće

Vitamin E, koji se nalazi u jajima, poboljšava zdravlje sperme, a eksperti su pokazali da se ovaj vitamin nalazi u tečnosti koja štiti embrion. Folat koji se nalazi u jajima sprečava anemiju, a neophodan je i za razvitak ploda tokom trudnoće.