Када температуре премаше тридесети подиок, наш организам улази у режим преживљавања. Свакодневне навике, па и начин исхране, постају важније него што мислимо – јер баш оно што ставимо на тањир може одредити да ли ћемо врућину подносити лакше или теже.
Врућине не утичу само на расположење, већ и на рад унутрашњих органа, циркулацију и хормонску равнотежу. Зато је у љетњем периоду важно прилагодити исхрану — не само да бисмо се расхладили, већ и да бисмо помогли тијелу да лакше функционише.
Воће и поврће богато водом, попут лубенице, диње, краставца, тиквице и парадајза, не само да хидрира, већ и уноси неопходне витамине и минерале. Лубеница, на примјер, у себи садржи ликопен који чува срце, а краставац освјежава и чисти организам.
2. Јогурт и кисело млијеко
Ови млијечни производи нису само лаки за варење — садрже пробиотике који чувају здравље цријева, али и „смирују“ тјелесну температуру. Уз воће или као додатак оброку, представљају савршену љетњу ужину.
Листићи нане и босиљка, посебно у води или домаћим лимунадама, имају природан ефекат хлађења и уједно помажу варењу. Природно, ароматично и – љековито.
Супе на бази поврћа, било да су бистре или кремасте, могу бити одличан оброк и пријатно расхлађење, нарочито ако су сервиране млаке. Уз њих — сезонска салата са маслиновим уљем, лимуном или јогуртом, пун погодак.
Шта избјегавати када спољна температура прети организму
Пржена храна, поховано месо, брза храна или оброци богати тешким сосовима оптерећују дигестивни систем. Варење захтијева енергију, а енергија подиже тјелесну температуру — зато након тешког ручка многи осјете умор, малаксалост и знојење.
Љуте папричице и зачински сосови могу подстаћи знојење, али уједно доводе до дехидратације и осјећаја нелагоде. Умјереност је кључ — љети је боље бирати свјежи укус, него ватру на језику.
3. Кафа и алкохол – обмана у чаши
Иако дјелују као тренутно освјежавајући избор, кафа и алкохол заправо дехидрирају. Алкохол шири крвне судове и убрзава губитак течности, док кафа дјелује као блажи диуретик — оба напитка могу довести до главобоље, падова енергије и исцрпљености током врелих дана.
Један гутљај дјелује спасоносно, али велика количина шећера у газираним пићима доприноси дехидратацији и изазива осцилације у нивоу шећера у крви. Умјесто тога, вода са лимуном, нана или краставац у води – здравије и дјелотворније опције.
Најважније: хидрација, хидрација, хидрација. Колико год добра била исхрана, уколико не уносимо довољно течности – нећемо се осјећати добро. Поред воде, добар избор су бистре супе, хладни чајеви и смутији. Важно је пити прије него што осјетимо жеђ — јер жеђ је већ знак дехидрације.
Љето није вријеме за тешке залогаје, већ за лаке укусе и усклађеност са тијелом. Нека тањир буде шарен, освјежавајућ и једноставан — баш као и љето које волимо.
Најновије
Најчитаније
23
00
22
57
22
52
22
40
22
36
Тренутно на програму