Тешко је замислити слађи залогај у љетњем периоду поред оног који даје диња. У њеном укусу уживамо сваког љета, а за оне који још нису пробали дињу ево неколико корисних информација.
"Колико је диња здрава можете већ наслутити. Одлично утиче на здравље организма и штити од кардиоваскуларних болести и старења. Подстиче нормалан рад бубрега а због високог садржаја бета-каротена, дјелује као антиоксиданс", каже Јасна Вујичић, виши дијететичар-нутрициониста.
Диња је зељаста биљка за коју се сматра да је потекла из Азије и која даје сочне, слатке, жуте плодове. Била је позната у древној Кини, Риму и Египту. Поред плода, у исхрани се користи и сјеме, а постоји и много различитих сорти.
Заједничка им је карактеристика да садрже бета-каротин због којег имају специфичну боју (наранџасту), фолну киселину и витамин Ц, а у малим количинама и витамин Е, и комплекс витамина Б. Ова намирница је богата минералима неопходним за нормално функционисање организма: калцијум, магнезијум, калијум, фосфор, натријум, цинк, гвожђе, бакар, сумпор.
Енергетска вриједност диње је 24 кцал/100 г, па диња има примјену и у дијеталној исхрани. Готово 95 одсто диње чини вода, један одсто протеини, 5,5 одсто шећери, један одсто биљна влакна, а има и нешто лимунске киселине и етеричног уља.
Диња им велику индустријску примјену, па се од ње често праве компоти и мармеладе.
"Један од основних састојака кашастих воћних сокова је управо диња иако се то не декларише на етикети производа. Диње, баш као ни лубенице, не припадају воћу, већ ботанички се сматрају за поврће. У источњачким кухињама се припрема умак или сос од диње који се углавном служи уз пилетину или рибу са роштиља", наводи Јасна Вујичић.
