Усвајање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН угрозило би дуготрајан послијератни процес зацјељења БиХ и изазвало унутрашње сукобе, упозорава се у 31. извјештају Владе Републике Српске достављеном Савјету безбједности УН.
Усвајање резолуције значило би награђивање недисциплинованог амбасадора БиХ при УН за непоштовање Устава, лажно изношење ставова БиХ и допринос даљем уништавању уставног поретка БиХ, наводи се у извјештају.
За Републику Српску је крајње неприхватљиво покретање овакве антисрпске резолуције у Генералној скупштини УН која има дестабилизирајуће настојање да делегитимише и вјероватно укине Српску.
Многе друге земље, како се наводи, подржавају њемачку резолуцију јер их је амбасадор БиХ у УН преваром навео да вјерују да је БиХ подржава.
У извјештају се наглашава да Предсједништво БиХ никада никоме није дало дозволу да се залаже за ту резолуцију.
"Ни носилац ротирајуће функције предсједавајућег Предсједништва, нити иједан члан самостално или два заједно, ни министар иностраних послова у Савјету министара према Уставу немају овлаштење да одлучују о спољној политици БиХ. О њој одлучује само колективно Предсједништво БиХ, које дјелује као институција", појашњава се у извјештају.
У документу се напомиње да Њемачка предлаже резолуцију Генералне скупштине УН којом се осуђује свако ко ратни злочин почињен у Сребреници 1995. године, у ком је убијено неколико хиљада војно способних мушкараца Бошњака, не сврста у исту категорију као и Холокауст, у ком је убијено шест милиона Јевреја без обзира на године живота и пол.
Руанда је, како се наводи, други главни предлагач резолуције, којом се захтијева да ратни злочин почињен у кратком времену и на ограниченој територији, гдје су жене и дјеца намјерно поштеђени, буде стављен у исту категорију као геноцид у Руанди, масакр који је у цијелој земљи трајао мјесецима и у ком је убијено 70 одсто припадника племена Тутси.
Неки од највећих критичара Републике Српске, укључујући САД придружили су се Њемачкој и Руанди као спонзорима, надајући се да ће им резолуција помоћи да наставе да делегитимишу и слабе Републику Српску.
"Амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија спонзорством резолуције без одобрења трочланог Предсједништва БиХ тешко и безобзирно нарушава Устав БиХ", упозорава се у извјештају и подсјећа да Устав БиХ, као дио кључних механизама подјеле власти који осигуравају мир у БиХ већ више од 28 година, спољну политику повјерава изричито и искључиво трочланом Предсједништву БиХ.
У извјештају се наводи да је убиство ненаоружаних, војно способних мушкараца у Сребреници прије скоро 29 година несумњиво било стравичан ратни злочин, те да је Република Српска увијек подржавала енергично процесуирање и кажњавање одговорних за тај злочин.
Нажалост, резолуција ће бити једностран и изразито антисрпски документ који не признаје да су сва три конститутивна народа у БиХ - српски, хрватски и бошњачки - претрпјела ужасна страдања усљед ратних злочина.
Резолуција је сачињена тако да прикаже да су бошњачке жртве у Сребреници једине жртве рата чији су животи важни, а злочин у Сребреници 1995. године услиједио је након етничког чишћења те регије од стране муслиманске бошњачке војске, у којем су на стотине српске дјеце, жена и стараца намјерно мучене и убијене.
Напомиње се да се том резолуцијом позива на обиљежавање међународног дана сјећања на сребреничке бошњачке жртве, али не нуди сјећање на многе друге жртве рата на том подручју током 20. вијека, на примјер више од 700.000 углавном Срба, Јевреја и Рома који су убијени у хрватском логору Јасеновац логор током Другог свјетског рата.
Велики дио становништва БиХ и многи стручњаци оцјењују да злочин у Сребреници не одговара дефиницији геноцида.
Предсједник Међународног удружења научника који проучавају Меморијални центар Доња Градина Виљем Шабас, записао је да квалификација злочина у Сребреници као "геноцида" безразложно искривљује дефиницију геноцида.
Главни ловац на нацисте и директор за источноевропске послове у Центру "Симон Визентал" Ефраим Зуроф у чланку објављеном овог мјесеца каже: "Свако ко је упознат са догађајем у Сребреници и изворном дефиницијом `геноцида` добро зна да злочин који су починиле српске снаге не одговара дефиницији геноцида, из простог разлога што су све жене и дјеца у Сребреници ослобођени неповријеђени".
Генерал Луис Мекензи, бивши командант снага УН у Сарајеву, и чувени стручњак за геноцид Јехуда Бауер такође тврде да злочин у Сребреници није геноцид.
У извјештају се наводи да уколико би резолуција била усвојена, бошњачки политичари и њихове присталице користили би је као политичко оружје да Србе означе као геноцидне и прикажу да су наводно само Бошњаци једина група која је тешко пострадала током рата.
Резолуцију би такође искористили одређени радикални елементи унутар исламске заједнице у БиХ, који подршку и надахнуће црпе из организације "Муслиманска браћа", а ове групе намјерно користе оптужбе за геноцид за распиривање мржње према Србима међу својим регрутима.
Овакви радикални елементи такође користиће резолуцију да оправдају силовања, одрубљивања глава и друге ужасне ратне злочине које су муџахедини који су се борили на страни Бошњака починили над ненаоружаним сељанима и подстаћи ће даље негирање масовних и систематичних злочина над српским становништвом у Сребреници и широм БиХ, посебно етничког чишћења Срба у Сарајеву.
У извјештјау се подсјећа да је Народна скупштина Републике Српске на приједлог владајућих и опозиционих странака, усвојила закључак којим се изражава подршка закључном извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, која је утврдила да су убиства у Сребреници 1995. године била ратни злочин, али да нема квалификацију геноцида.
Предсједник комисије био је израелски историчар Гидеон Грајф, професор на Универзитету у Тексасу, који је један од водећих истраживача Холокауста у свијету, а остали чланови Комисије били су истакнути академици из САД, Јапана, Аустралије, Нигерије, Италије, Србије и Њемачке.
Највеће поштовање које можемо указати према жртвама сребреничког злочина и жртвама било ког ратног злочина јесте да се још више трудимо да одржимо мир и предузмемо све мјере да се таква дјела више не понове и да се ниједан живот не изгуби, наводи се у извјештају.
У извјештају се даље указује на то да Кристијан Шмит и његови поборници активно и намјерно саботирају политички напредак БиХ и интеграцију у ЕУ, те да је многобројне кризе Шмит изазвао својим деструктивним уплитањем и намјерним провокацијама.
Веома продуктивна сарадња партнера на власти у БиХ, који долазе из реда различитих народа, без учешћа ОХР-а, доказала је да БиХ може успјешно управљати собом кроз властите демократске институције.
У извјештају се подсјећа да БиХ одржава изборе на основу постојећег оквира Изборног закона више од двије деценије, а током тог периода посматрачи, као што је ОЕБС, навели су да су избори у БиХ конкурентни и добро организовани.
Амандмани које је Шмит наметнуо били су дио пакета Изборног закона о којем су преговарали партнери у власти у БиХ, а тврдња да су његовим диктатом наметнуте само "техничке измјене" Изборног закона је дрска лаж, јер је одлуком извршена темељна ревизија Изборног закона, која Централној изборној комисији даје широка и противуставна овлаштења.
Шмитов презир ЕУ испољен кроз одлуку о Изборном закону, којом наставља образац ниподаштавања политике и надлежности ЕУ, требало би коначно да стави тачку на лаж да подлијеже одређеној мјери политичке одговорности преко Управног одбора Савјета за спровођење мира (ПИК).
У извјештају се истиче да зарад будућности БиХ и њених изгледа за интеграцију у ЕУ, ЕУ и други чланови међународне заједнице не смију подржати Шмитову циничну игру него морају, коначно, захтијевати да ОХР – доминантан извор политичких криза у БиХ – одмах буде затворен.
Процесуирање прописно изабраног функционера због непоштовања незаконитих указа неизабраног странца најнепромишљенији, дестабилизујући и најрепресивнији едикт који је Шмит донио је "закон" из 2023. којим се утврђују затворске казне за јавне званичнике који се усуде да се не повинују његовим незаконитим одлукама.
Као одговор на Шмитове незаконите и неуставне покушаје да одлукама влада у БиХ, Народна скупштина Републике Српске је у јуну 2023. усвојила закон којим се обуставља објављивање таквих незаконитих одлука у Службеном гласнику Републике Српске.
Када је предсједник Републике Српске предузео процедурални корак и прогласио нови закон, како то захтијева Устав Републике Српске, Тужилаштво БиХ је дјелујући под Шмитовим притиском подигло оптужницу против њега на основу Шмитовог лажног кривичног закона, подсјећа се у извјештају.
У извјештају се истиче да је оптужница је покушај државног удара против демократски изабраног руководства Републике Српске и ескалација Шмитовог агресивног напада на уставни поредак БиХ.
Ако покушаји да се затворе они који се противе деспотској владавини страног деспота посебно брзоплетог медиокритета склоног прављењу грубих грешака као што је Шмит, који никада није ни законито именован – имају за циљ да руководство и грађане Републике Српске учине склонијим да прихвате антидемократску владавину некомпетентног Нијемца који им је наметнут тајним одлукама договореним у неколико страних пријестоница, имаће управо супротан ефекат, додаје се у извјештају.
Страно мијешање, како се наводи, подрива интеграцију БиХ у ЕУ и подгријава политичку нестабилност, а можда је то и намјера одређене стране државе које тврде да су пријатељи БиХ и присталице њених тежњи за чланством у ЕУ.
Током посљедњих неколико мјесеци, у разговорима између бошњачких, српских и хрватских странака представљеним у Савјету министара БиХ постигнут је значајан напредак на рјешавању дугогодишњих спорних питања, укључујући кључне приоритете за европске интеграције, а званичници ЕУ су, поздравили овај договор и споразуме који из њих проистичу.
Нажалост, америчка Амбасада упадљиво се удаљила од става ЕУ и јавно осудила тај договор.
Нападима на договор који су постигли демократски изабрани лидери БиХ, Амбасада се очигледно самоименовала као бранилац бошњачких интереса у БиХ, занемарујући чињеницу да сами изабрани бошњачки лидери у БиХ већ ревносно обављају ту функцију.
Напори да се блокира таква сарадња, осујети примјена међустраначког договора и микроуправља политичким дешавањима у БиХ само служе за подривање напора БиХ на европским интеграцијама, нарушавају политичку културу земље и подривају њену стабилност.
Договор партнера на нивоу БиХ неопходан је, у пракси, за доношење значајних законских прописа у уставном систему БиХ, укључујући кључне законе потребне за напредовање БиХ на путу ка чланству у ЕУ.
Опструкција политичког договора у БиХ од стране Амбасаде САД такође штети политичкој култури БиХ. Да би БиХ успјела, неопходно је да представници конститутивних народа у БиХ буду укључени у континуиран дијалог и нађу заједнички језик.
У извјештају се наводи да су штетне посљедице дисруптивног уплитања страних мешетара толико очигледне и толикој мјери констатоване и критиковане међу добро упућеним посматрачима и регионалним лидерима, да постаје све теже избјећи закључак да су те посљедице управо циљ - односно, приказати да БиХ не функционише као нормална земља, тако да одређене стране силе могу тврдити да њихова колонијална управа мора остати у БиХ на неодређено вријеме управо због тога што земља не функционише.
Главни начин на који одређене земље дестабилизују БиХ је беспоговорна подршка Шмиту, чија су овлаштења очигледно незаконита, и према Уставу БиХ и међународном праву, чак и да се ради о легитимно именованом високом представнику.
Одлуке ОХР-а инхерентно дестабилизују БиХ не само зато што разарају владавину права и нарушавају демократски систем БиХ за доношење закона, него и зато што поништавају заштитне механизме из Устава БиХ које уживају ентитети и конститутивни народи БиХ.
Ти механизми су, како се наводи, кључни елементи Дејтонског споразума, а доносе стабилност БиХ тако што чине да се грађани сваког ентитета и припадници сваког конститутивног народа осјећају сигурно и безбједно у погледу свог положаја у БиХ.
У извјештају се указује да осим што доноси дестабилизујуће одлуке, ОХР има и дуг историјат деструктивног мијешања у међунационалне политичке договоре.
На примјер, у новембру 2012. године, водеће странке које представљају сваки од конститутивних народа преговарале су о рјешавању 13 највећег питања подјела у БиХ - јавној имовини.
Прије него што је резолуција могла бити преточена у закон, тадашњи високи представник Валентин Инцко интервенисао је и растурио договор, задавши катастрофалан ударац стабилности и политичком развоју БиХ.
Као одговор на Шмитову одлуку о Изборном закону, Република Српска је донијела нови Изборни закон Републике Српске, који уређује само изборна питања која су у потпуности у надлежности Републике Српске у складу са одредбама Устава БиХ.
Без обзира на савршену усклађеност законодавства Републике Српске са Уставом БиХ, Мисија ОЕБС-а у БиХ критиковала је закон.
Саопштење ОЕБС-а показује фундаментално непознавање начина на који закони и устави функционишу, и фундаментално непоштовање Устава БиХ усаглашеног у Дејтону.
Устав БиХ је тај који дефинише "одговарајуће надлежности за спровођење избора", а Изборни закон БиХ може уређивати изборе само у оквиру параметара утврђених Уставом.
У Уставу БиХ се наводи: "Све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ припадају ентитетима".
Устав даје овлашћење Парламентарној скупштини БиХ да донесе Изборни закон БиХ конкретно ради уређивања избора чланова Предсједништва БиХ и Представничког дома БиХ.
Напомиње се да Устав налаже да спровођење свих других избора припада ентитетима.
У мјери у којој уређује изборе осим оних за чланове Предсједништва БиХ и Представничког дома БиХ, Изборни закон БиХ је неуставан.
Будући да предложени Изборни закон Републике Српске не уређује те изборе, уопште не задире у надлежност на нивоу БиХ.
Мисија ОЕБС-а у БиХ мора бити свјесна да нико - а понајмање неизабрани странац - нема ни трун законског права да одлукама доноси законе у БиХ те да се доношењем закона едиктима једног странца безобзирно крши демократски Устав БиХ.
Ћутање Мисије ОЕБС-а на Шмитову незакониту, антидемократску владавину одлукама јасно показује да њене критике Изборног закона Републике Српске нису ништа друго до продужетак покушаја америчке администрације да присили Републику Српску да се покори владавини из Вашингтона.
Уплитање у правосуђе БиХ страни званичници се дуги низ година промискуитетно мијешају у рад и одлуке правосуђа БиХ.
На примјер, јавна је тајна да Уставни суд годинама добија инструкције ОХР-а и других страних актера. Један бивши судија Уставног суда признао је да постоји "прећутан договор између Суда и високог представника да Суд...увијек потврђује меритум његових закона".
Нажалост, страно мијешање у правосуђе се наставља. На примјер, у јануару је америчка Амбасада издала саопштење у ком пријетећи захтијева од правосудних органа БиХ и органа за спровођење закона да отворе истрагу против грађана БиХ због њихове умијешаности у обиљежавање Дана Републике Српске, секуларног празника којим се на добровољној основи обиљежава годишњица оснивања Републике Српске.
Бизарно је да Амбасада САД-а има такву опсесију Даном Републике Српске, који није ништа друго до прослава постојања Републике Српске - постојања које Устав БиХ у потпуности прихвата као темељни стуб структуре земље.
Према саопштењу америчке Амбасаде, проблем није у прослављању празника, него одлуци да се обиљежава 9. јануар.
Повезивање обиљежавања са православним вјерским празником крши неколико одредби Устава БиХ које забрањују дискриминацију.
Устав САД на сличан начин забрањује дискриминацију; особљу америчке Амбасаде није могло да промакне да је и сама Амбасада САД била затворена нешто више од двије недјеље прије издавања саопштења поводом званичног америчког празника Божића, вјерског празника којим хришћани славе Христово рођење.
Амбасада САД не може очекивати да ће овако бесмислена објашњења о наводној незаконитости Дана Републике Српске било ко схватити озбиљно.
Када је Уставни суд БиХ разматрао уставност Дана Републике Српске, четири од шест судија држављана БиХ гласало је у прилог закона о овом празнику.
Тројица страних судија, као и обично, у савезу са двојицом бошњачких судија, небулозно су утврдили да је Дан Републике Српске на неки начин супротан Уставу.
Крајње је непримјерено да америчка Амбасада малтретира судске и органе за спровођење закона по било ком питању, а камоли да захтијева да грађани буду кривично гоњени због мирног обиљежавања празника.Овакво мијешање у систем кривичног правосуђа представља још једно ноншалантно, флагрантно и упорно кршење обавезе Амбасаде из Бечке конвенције о дипломатским односима "да се не мијеша у унутрашње ствари" земље домаћина, и још један примјер гдје највећи поборник владавине права потпуно игнорише законе који се могу примијенити на њега самог.
Оне земље које тврде да подржавају БиХ и њену кандидатуру за чланство у ЕУ, као и њену политичку културу и стабилност, треба да почну да се понашају на тај начин – да прекину опструкцију унутрашњег политичког договора у БиХ, спонзорисање немуштог који тврди да има неограничену диктаторску власт над БиХ, и своје незаконито мијешање у правосуђе БиХ.
Остали облици присиле са циљем изазивања политичке дестабилизације САД су 8. јануара, поступајући без дозволе Предсједништва БиХ, које је надлежно за спољну политику БиХ, послале два борбена авиона изнад БиХ у пријетећој демонстрацији силе чији је циљ био застрашивање грађана Републике Српске уочи њиховог празника, Дана Републике Српске.
Ово је био чин агресивног малтретирања, посебно за многе Србе чији су најмилији били међу хиљадама невиних српских цивила убијених или тешко рањених у НАТО бомбардовању током деведесетих година.
У марту, САД су, као и увијек без икаквог правног поступка, увеле санкције против још тројице грађана Републике Српске само на основу навода да су "омогућили" обиљежавање Дана Републике Српске.
Истог мјесеца, у посјети Сарајеву, вршилац дужности помоћника америчког министра финансија Ана Морис запријетила је да ће САД санкционисати банке у БиХ које буду пословале са појединцима под санкцијама.
Ова противправна екстериторијална пријетња банкама које никада нису прекршиле ниједан закон - а још мање закон САД – довела је до тога да банке ускрате, као што је и била намјера, основне банкарске услуге појединцима под америчким санкцијама, због чега више не може да им се исплаћује чак ни плата.
Дјелује да су поступци попут пријетњи бомбардовањем Републике Српске и ускраћивање основних услуга грађанима Републике савршено замишљени тако да одврате грађане Српске од подршке ближим везама са Западом.
Они који краткоумно мисле да такво агресивно малтретирање може окренути становништво против руководства Републике Српске у суштини не разумију народ који малтретирају.
"Такво малтретирање само доприноси популарности оних који се с правом супротстављају таквом незаконитом, пријетећем понашању непријатељских страних интереса, и наводи их да траже пријатељство и подршку других сила", наводи се у извјештају.
Ако се западне земље, попут САД и Велике Британије надају да ће придобити Републику Српску и њене грађане за чланство БиХ у евро-атлантским структурама, мало је вјероватно да ће оваквим понашањем према Републици Српској то постићи.
Након толико година изазивања, а не рјешавања проблема у БиХ, давно је прошло вријеме да стране силе које се мијешају у унутрашње ствари БиХ признају да злонамјерне санкције, пријетећи борбени авиони и деспотска владавина октроисаних њемачких медиокритета нису угушили одлучност Републике Српске и њених грађана да уживају права која имају по основу Дејтонског споразума, нити ће.
Још интензивније улагање у подухват осуђен на пропаст врхунац је глупости.
Брз напредак БиХ на приоритетима европских интеграција као што је Европски савјет уважио својом одлуком од 21. марта да покрене приступне преговоре са БиХ, домаће руководство БиХ је недавно у кратком времену остварило напредак на испуњавању 14 приоритета из Мишљења Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство.
У извјештају је наведено и да је, према Извјештају Комисије о напретку БиХ из марта 2024. године на путу ка чланству у ЕУ, да је Дирекција за европске интеграције завршила је програм европских интеграција, БиХ усвојила измјене и допуне Закона о Високом судском и тужилачком савјету које се односе на интегритет, измјене и допуне Закона о државној служби у институцијама на државном нивоу које имају за циљ побољшање транспарентности и увођење инструмената за управљање људским ресурсима.
"БиХ је усвојила закон о странцима, Савјет министара усвојио је Програм економских реформи за период 2024-2026. године, стратегију и акциони план за миграције, Савјет министара именовао је надзорно тијело за спровођење стратегије БиХ за процесуирања ратних злочина. Парламентарна комисија за стабилизацију и придруживање постала је у потпуности оперативна, званичници БиХ су на нивоу радне групе израдили нацрт новог закона о заштити личних података", наведено је у извјештају.
Комисија у Извјештају поздравља посвећеност и опредијељеност политичког руководства за принципе којима се осигурава функционална БиХ која напредује на европском путу, а у свјетлу резултата постигнутих од 2022. године, Комисија сматра да је БиХ постигла неопходан ниво усклађености са критеријумима за чланство.
Након објављивања Извјештаја о напретку, БиХ је испунила још један приоритет из Мишљења након што је Савјет министара усвојио Стратегију јавних набавки.
"Уставна структура БиХ је од пресудног значаја за европску безбједност Упркос бројним предностима јединствене уставне структуре Босне и Херцеговине (БиХ), неки западни званичници покушавају да подрију Устав БиХ у корист централизованог и стриктно већинског система у ком би Срби и Хрвати били маргинализовани, а Бошњаци — и потенцијално исламистички странке — држали сву власт. Такви званичници не препознају кључан значај уставне структуре БиХ за европску безбједност. Чак и док БиХ ради на приступању ЕУ, ова земља остаје – као што је била више од три деценије – најопаснији извор тероризма у Европи", наведено је у овом документу.
Забринутост због терористичких пријетњи које долазе из БиХ примијетиле су многе западне владе и други извори. На примјер, амерички Стејт департмент прошле године пише: "Терористичке групе настављају да планирају могуће нападе у БиХ".
Француски предсједник Емануел Макрон је 2021. године, говорећи о присуству џихадиста у БиХ, назвао земљу "темпираном бомбом".
Према подацима које је објавио Центар Вилсон у Вашингтону, БиХ је међу европским земљама имала највећи број грађана који су отишли да воде џихад у Сирији и Ираку.
"Водећи њемачки часопис `Шпигл` 2016. године пише: `Радикални исламисти пронашли су ново уточиште у Босни. Регрутују борце, промовишу џихад и проповиједају фундаменталистичко тумачење ислама – одмах на граници Европске уније… . . Недавно је утврђено да постоје 64 илегалне муслиманске заједнице које се сумњиче за радикализам. Недавна дешавања на Блиском истоку и демонстрације у БиХ група наклоњени
