Одрастао у малом селу Детлак поред Дервенте, у великој и многодјетној породици, свој пут је градио постепено. Почео је да ради у служби државне безбједности, а временом је дошао на њено чело.
У каријери је био на највишим функцијама и учестовао је у свим важним политичким и друштвеним догађајима у бившој Југославији, а касније и БиХ.
Средоје Новић свакако има много тога што може испричати, а сада је мали дио тога ставио у књигу “Од Детлака до Ист Ривера”.
То је својеврсно аутобиографско дјело човјека чија каријера траје већ дуже од пола вијека, а у књизи он износи детаље у којима описује одрастање у једној великој породици у малом селу одакле се отиснуо у један велики свијет политике и обавјештајног рада.
Ово дјело већ је имало промоцију у Дервенти, Источном Сарајеву и на београдском Сајму књиге, а 1. новембра биће представљено и у Бањалуци у Банском двору.
У разговору за портал "Бањалука.нет" открива неке детаље из књиге која прави паралелу између породице и државе.
Како каже Новић опредијелио се да пише књигу како би младима указао да до животног успјеха могу доћи и они који крену од нуле, из најсиромашнијих породица, из села, којима родитељи нису били народни хероји, носиоци споменице, већ обични грађани.
"У књизи поредим државу, институције, предузећа са породицом. Зашто? Онако како се формира породица, тако се формира и држава и институције система. И увијек имате са стране некога ко покушава да нечију породицу руши. Да се убаци нека лијепа кћерка или син и почне црв сумње унутар те породице да растаче јединство које постоји, нестаје њена хомогеност. То се исто дешава у држави, без обзира колика је она", почиње причу Новић.
Државу је упоредио са једном лијепом дјевојком, за којом сви иду и коју сви желе.
"Тако је било и са Југославијом, која је ипак била организована држава. Сви су гледали у њу, чак и љубоморно. А онда кад су се у ту државу почели убацивати елементи са стране, разне обавјештајне службе, унутрашње снаге које вуку на страну, дошло је до увлачења у институције система. Те институције су се постепено раздвајале, а затим и држава. И кад је изнутра оболио организам, онда је вањска љуштура остала и дошао је тренутак да се и она спусти у сандук и сахрани", каже Новић.
Као дио обавјештајне службе и сам је био учесник и свједок бројних догађаја. Кроз књигу је представио само дио разговора са значајним политичким личностима с краја Југославије.
"Међу њима су Слободан Милошевић, Петар Грачанин, Рато Дугоњић, Бранко Микулић, Хасан Грачановић и многи други до ових данашњих савременика. Пренио сам само дијелове разговора о унутрашњим питањима, националним, могућности распада земље. И они су ме почесто, јер сам обављао дужност шефа ДБ БиХ, па и Југославије, упозоравали да долази вријеме у којем је крвопролиће на прагу. То, значи, није трајало од јуче и да се распад дуго спремало", прича Новић.
Додаје да је повукао паралелу са породицама и из његовог села, које су се послије смрти родитеља распале. Како каже, док су отац и мајка живи, то је једна димензија и да кад они оду, свако вуче на своју страну и настају друге породице.
"То се десило са нашом државом. То није, дакле, класична аутобиографија. То је приказ једног система од цијеле друге половине 20. вијека и ових 20 година 21. вијека. То говори о социјалном стању у којем смо сви ми одрастали, како смо смо стасавали у том стању. То ће се можда заборавити, али за 50 година када неко буде читао и истраживао, ово ће бити једна врста свједочанства", каже Новић.
У књизи износи и занимљиве детаље из породице, а посебно истиче то да му је Јосип Броз кумовао.
"Иако је моја мајка умрла када сам имао 12 година, аутентично сам приказао како је дошло до тога. Како је мајка била та преко које је дошло до кумства. Не преко оца. Како је дошао тада изасланик Јосипа Броза Михаило Апостолски у селу 1947. године у септембру. То је било невиђено нешто, да у село дође један командант. Приказао сам како је једна сеоска породица то доживјела, моја мајка", открива мали дио Новић.
Приказао је и разговоре с мјештанима, обичним људима и о томе шта су му они говорили. Желио је да, како каже, остави аутентично прикаже неке поруке које су њему значиле. Једна од њих је и савјет оца на прослави поводом Новићевог дипломирања.
"Први сам у породици завршио факултет, у селу га је мало ко имао. И отац је направио прославу и приликом здравице ми каже: 'Слушај сине, што већа школа, већа будала'. Ја сам био ван себе, јер сам очекивао похвалу. И он каже: 'Ти си сине школован, ја сам неписмен. Ја ако полудим, могу убити само своја два вола и ником не одговарам. Ти сине ако полудиш, убићеш стотине невиних људи'. Шта год сам радио у животу, а с људима сам радио читав живот, ту мисао сам увијек памтио и тиме сам се водио", каже Новић.
Многи су се изненадили што је Новић у својој књизи писао о слободи. Један дио је посветио томе шта је слобода, како је доживљава.
"Понукало ме превасходно то што сам обавио стотине разговора са људима с оне стране закона. С људима који су доживјели ужасне ствари у животу, који су издржавали дугогодишње казне затвора. Разговарао сам са, како их зовем, мученицима. Кад с њима разговарате схватите да су они људи, да имају душу. Нико не зна од нас зашто је неко постао такав. Кад чујете исповјест њихову, то ме понукало да говорим о слободи. Ужасно је провести дан у затвору. Ја који сам провео у полицијским органима толико, чудно је да пишем о томе. А онда сам рекао да имам право, а можда и дужност. Да својим колегама посавјетујем: 'Немојте кад неког тужите, испитујете, ако је оптужен за ципеле, немојте и за пертле'", рекао је Новић.
На питање да ли планира у наредном периоду да изда књигу у којој ће изнијети неке пикантерије из свог обавјештајног рада, Новић каже да нема тако нешто у плану. Ипак, не затвара такву могућност.
"Додик је у свом осврту, у првој реченици рекао: 'Средоја Новића сам упознао онда кад је он о мени све знао'. У посљедњој реченици је написао: 'Радо ћу прочитати његове мемоаре, али бих више волио да прочитам оно што нема у књизи'. Моја кћерка ми каже да напишем оно што нисам у књизи написао, али да се објави постхумно. Кад сам је питао зашто постхумно, рекла ми је: 'Да те не убију'", завршава у шали у Новић разговор за поменути портал.
