Ако високи представник нема право да доноси и укида законе у БиХ (што је истина јер то право нема ни по једном међународно правном документу ни по Уставу БиХ), онда предсједнику Републике Српске Милораду Додику не може да се суди јер није починио кривично дјело на основу измјена Кривичног закона на које Кристијан Шмит нема право, истакао је адвокат Владимир Гајић.
Коментаришући политички процес који се води пред Судом БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника Републике Српске" Милоша Лукића, адвокат Гајић је у ауторском тексту за "Блиц" навео да из ове правне загонетке Суд БиХ неће моћи да изађе.
Ауторски текст адвоката Гајића Срна преноси у цјелости:
Пред Судом БиХ у току је суђење Милораду Додику, предсједнику Републике Српске као и вршиоцу дужности директора "Службеног гласника Републике Српске" Милошу Лукићу. Они су оптужени за извршење кривичног дјела "Неизвршавање одлука високог представника". Као у правој колонији за које смо вјеровали да су превазиђена прошлост.
Суђење Милораду Додику ће ући у анале судске праксе. Чак и ове наше балканске. Ово је наиме први случај у модерној историји Европе да се некоме суди по закону који је донио појединац, а не законодавно тијело, што је у демократијама обично парламент. Ово је први случај да се некоме суди због непоштовања воље појединца, а не због непоштовања државе.
Суђење предсједнику Републике Српске је политички процес пар екселанс. Није намјера тужиоца да пошаље Додика у затвор. Његова је намјера, да као пијун колонијалног управника спроведе његову вољу и забрани Милораду Додику да се бави политиком. Да смијене једног предсједника који има огроман легитимитет у српском народу, без избора.
Међутим, чак и у монтираним бољшевичким судским процесима мора да се води рачуна о каквој таквој законитости. Код Стаљина је било лакше, окривљени су под тортуром признавали оптужбе.
Овдје је проблем, оптужени ништа не признаје. Будућа пресуда требало би да дефинише улогу и надлежности високог представника без улажења у питање његовог легитимитета. Република Српска годинама тврди да Шмит нема могућност законодавног дјеловања.
Тужилаштво ће прво морати да докаже на Суду да, ипак, има. Мораће то правним аргументима да докаже. Анекс 10 Дејтонског споразума не даје високом представнику извршна и законодавна овлашћења, већ мериторна и савјетодавна.
Бонска овлашћења (која су политички а не правни акт) за којима се потеже као правним аргументом, нису инкорпорирана у домаћем правном поретку, нити су озваничена као међународно правни документ. Јасно је да творац то није урадио јер би на тај начин рушили Повељу УН и директно подривали суверенитет БиХ.
Изгледа да се није рачунало да ће Бонска овлашћења икада бити предмет судског преиспитивања.
Многи су високи представници потезали за Бонским овлашћењима, али су водили рачуна да правно не буду оспоравана и снагом политичког притиска обезбјеђивали су да одлуке буду верификоване и преточене у законе у Парламентарној скупштини БиХ.
Измјене Кривичног законика које је успоставио високи представник (који то није) Шмит, нису потврђене у парламенту БиХ. Тако је Тужилаштво доведено у позицију да доказује недоказиво, а то је да високи представник има надлежности да доноси и укида законе у БиХ.
Ова могућност Шмита је у судском процесу против Додика посебно важна, када се зна да је Шмит поништио инкриминисани закон Републике Српске пре него што га је у својству предсједника Републике Српске Милорад Додик потписао. Ту долазимо у зону правног апсурда.
Ако је закон поништен од Шмита и ако Суд признаје да високи представник има овлашћења да поништава законе у БиХ, шта је онда Додик потписао? Ништаван правни акт?
Онда тај Додиков потпис има правну тежину и изазива правне посљедице као да се Додик потписао на муралу или у лифту? Чему онда суђење?
А контрарио, ако високи представник нема право да доноси и укида законе у БиХ (што је истина јер то право нема ни по једном међународно правном документу ни по Уставу БиХ) онда Додику не може да се суди јер није починио кривично дјело на основу измјена Кривичног закона на које Шмит нема право. "Нулум кримен, нула поена сине леге" (Nullum crimen, nulla poena sine lege - Ниједан злочин не може се починити, нити се за њега може изрећи казна ако претходно нису били наведени и описани у кривичном закону). Из ове правне загонетке Суд БиХ неће моћи да изађе.
Суд дакле има само двије опције за заузимање свог правног става. Коју год да изабере, Миле Додик мора бити ослобођен. Нема кривичног дјела јер је закон донијет од Народне скупштине Републике Српске поништен од високог представника прије него што га је предсједник Републике Српске потписао или нема кривичног дјела Непоштовања одлука "високог представника" Шмита јер он нема овлашћења да доноси и укида законе у БиХ.
Уколико се буде опредијелио за прву варијанту, Суд ће очувати позицију и ауторитет високог представника и спријечити потпуно рушење суверенитета БиХ.
Остаје питање шта ће бити са политичком елиминацијом Милорада Додика која је била циљ овог поступка? Изгледа да се и она распршила на вјетру након одлуке Суда у Америци да (Доналд) Трамп, без обзира на осуђујућу пресуду, може да настави политичко дјеловање.