Крњи Уставни суд образложио је своју одлуку којом је "увео привремене мјере забране примјену закона које су донијеле власти Републике Српске".
У образложењу крњи Уставни суд се сада почео бавити и пророчанствима и предвиђањима, наводећи да би могло штошта да се деси ако се поменути закони буду примјењивали.
Тако, судије предвиђају да би спровођење Закона о непримјењивању закона о забрани дјеловања вануставних институција БиХ на територији Републике Српске довело у питање принцип правилног администрирања правде, па чак могло довести и до сукоба. Стога, логично је питање, да ли то и крњи Уставни суд, баш попут Раме Исака и Зукана Хелеза, призива сукобе?
"На тај начин се потенцијално ствара правни оквир којим ће осумњичени и оптужени за бројна кривична дјела, из цијеле Босне и Херцеговине, која су у надлежности Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, моћи избјећи кривични прогон тако што ће једноставно отићи у Републику Српску. Истовремено, овим законом изгледна је опасност да ће овлашћена службена лица која спроводе одлуке државних институција бити спријечена у вршењу својих надлежности, што може довести до сукоба између тих тијела те до потенцијалне ескалације која би била пријетња миру у Босни и Херцеговини", кажу у Суду.
Лицемјерно је то да у образложењу спомињу и угрожавање суверенитета БиХ, заборављајући да међу њима сједе странци који кроје судбину БИХ и на тај начин нарушавају тај суверенитет. Баш као и њемачки туриста Кристијан Шмит који би да нареди свима у овој, свакаквој само не сувереној, држави да се морају клањати његовим одлукама.
"Уставни суд је утврдио да постоји довољно разлога који указују на то да би спровођење оспорених правних аката прије него што Уставни суд одлучи о поднесеном захтјеву за оцјену уставности имало озбиљне и неотклоњиве штетне посљедице. Те посљедице се огледају у постојању опасности од угрожавања уставноправног поретка и суверенитета Босне и Херцеговине. При томе, Уставни суд је истакао да је заштита суверенитета, уставног поретка и стабилности Босне и Херцеговине, укључујући и њене ентитете, у интересу свих страна у овом поступку", кажу у овом Суду.
Када је ријеч о Закону о ВСТС БиХ, крњи Уставни суд тврди да је он пријетња већ успостављеном правном систему, што, занимљиво нису сматрали када је један странац одлучио да мијења законе и стави себе изнад тог истог правосудног система. И не само правосудног, већ и законодавног и извршног.
"Према мишљењу Уставног суда, доношење оспореног закона ствара озбиљну пријетњу већ успостављеном правосудном систему. Истовремено, Уставни суд запажа да чињеница да се оспореним законом прописује рок од 90 дана за почетак рада ВСТСРС, као и рокови за доношење подзаконских аката, указује на хитност у доношењу привремене мјере. Наиме, према мишљењу Уставног суда, примјена таквих одредби може довести до стварања паралелних правосудних институција и ситуације у којој би носиоци правосудних функција могли бити суочени са стабилношћу своје функције, а странке у поступку с неизвјесном законитошћу поступања редовних судова. Све су то, према мишљењу Уставног суда, разлози који захтијевају хитност у доношењу привремене мјере како би се спријечиле даљње штетне посљедице и очувала правна сигурност те како би се заштитила уједначеност правосудног система до доношења коначне одлуке о меритуму захтјева", кажу у овом Суду.
