Куда иде БиХ?

Могла би и требала још свашта БиХ. Ипак, реалност је другачија. 

Унутрашње несугласице, економски проблеми, првостепена пресуда предсједнику Републике Српске, константно мијешање странаца и прављење кризе, издавање налога за привођење руководства Српске, позиви на хапшење Милорада Додика, запаљиве изјаве званичника другог ентитета,  свакодневни притисци и упирање прста опет у Српску и српски народ. 

Изазова пред БиХ има као у причи. А на крају приче питања куда "иде" оваква БиХ и гдје је уопште њена будућност. 

Видљиво је да се нико из међународне заједнице није усудио да политички интервенише на политичка питања и кризу па траже дијалог, јасна је Јелена Пајић Баштинац. 

"Имајући опет у виду чињеницу да Федерација углавном слуша шта каже међународна заједница, убијеђена сам да ћемо доћи до дијалога како ћемо даље функционисати у БиХ", рекла је Јелена Пајић Баштинац, генерални секретар предсједника Републике Српске.

Мало ко се не пита то. На сву ову кризу не треба заборавити додати и покушаје прекомпозиција на нивоу БиХ од парламентарне скупштине до Савјета министара па све до најаве СДС-а да ће формирати  владу  у сјени. БиХ је већ стигла на ивицу понора.  У Тројци Сташа Кошарац види главног коловођу пропасти ове државе јер подржава антиуставна дјеловања. 

"То води БиХ у даљу неизвјесност са несагледивим посљедицама. Српска проводи низ активности како би се на уставан и демократски начин заштитила од правног насиља узурпатора Шмита и неуставних институција, потпомогнутих политичким Сарајевом.  Нажалост, опозиција у Српској је, зарад обећаних фотеља на заједничком нивоу, стала у колону оних који се на све могуће начине боре против Српске", рекао је Сташа Кошарац, замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ.

И коме оваква БиХ уопште одговара и регионално за било какву сарадњу.   Сваки потез који је међународни фактор повукао ишао је у смјеру да што више одаљи народе у БиХ, тако на све гледају у Србији. 

"С тим у вези Република Српска треба да што прије размотри послије доношења новог Устава како да се раздружи из БиХ која је постала а додуше увијек је и била тамница народа", рекао је Александар Раковић, историчар.

Ни једног тренутка не треба заборавити шта је правни поредак БиХ и да је као такав заснован на међународном уговору - подвлачи професор међународног права Драган Дакић.

"Ово што ми видимо са овим кривичним поступцима са овим налозима о којима је професор Ћеранић говорио јесте примјена недозвољених репресалија против представника уговорнице у том контексту не може се ни на који начин оправдати ни потребом функционисања унутрашњег правног поретка, очувања уставног уређења државе и све оно о чему говоре из Сарајева и појединих кругова међународне заједнице", рекао је Дакић.

Нови устав Републике Српске брана је од самовоље оних који у БиХ  живе од наших проблема, кажу у Српској и који поготову  у посљедње вријеме те проблеме и стварају. Проблем је што се против тих проблема бори само једна страна а то је Република Српска. А оно што би  у другом ентитету требали већ једном да схвате уколико желе БИХ јесте да она може искључиво да функционише по слову Дејтона.