У Сребреници се у јулу 1995. године није десио ни геноцид, ни стравичан злочин, него ратни злочин над заробљеницима, а (муслимански лидер) Алија Изетбеговић учествовао је у креирању тих догађања, што је и разлог због којег све до своје смрти 2003. године није отишао тамо знајући шта ће му се догодити и како би га дочекали локални муслимани, изјавио је адвокат Горан Петронијевић.
"Када су чланови Предсједништва БиХ 1999. године поменули Алији Изетбеговићу да би требали да оду у Дрвар и одају пошту српским жртвама, тада је хрватски члан (Анте) Јелавић рекао да се оде и у неко хрватско мјесто, а и у Сребреницу, на шта је Алија рекао да у Сребреницу не би никако, `јер би га тамо они из СДС-а гађали камењем`", подсјетио је Петронијевић на трибини "Резолуција о Сребреници - да ли нам у БиХ пријети повратак у 1991. годину?".
Он је додао да је Јелавић тада рекао Алији: "Добро знаш да то не би био СДС него твоји и ти знаш зашто".
Петронијевић је нагласио да би волио да неко од тадашњих актера посвједочи о томе.
"Алија Изетбеговић никада није отишао у Сребреницу, јер је знао шта га чека и шта је урадио. И није то био први покушај. Био је и на Горажду покушај мијешања НАТО-а на страни муслимана. Тако да морамо све ово имати у виду и да се боримо за истину и не смијемо престати ниједног тренутка", рекао је Петронијевић.
Он је поновио да једном за свагда треба запамтити да је злочин у Сребреници био ратни злочин, а да су и они који су у извјештајима наведени као "дјечаци" били потенцијални борци, а неке жене припаднице такозване Армије БиХ и носили су оружје.
"Била је наоружана колона, али не у потпуности, јер је међу њима било цивила који нису били наоружани, али ћу вас подсјетити на њихову стратегију о којој говори неколико њихових заштићених свједока које смо успјели да доведемо и који су говорили да нису имали довољно, оружја, али јесу људства. Када један падне други узима оружје, то су потенцијални борци", рекао је Петронијевић.
Према његовим ријечима, чин погубљења, стријељања и узроци тога нису се могли десити без индиректног учешћа страних обавјештајних служби, јер постоји обиље докумената којима ће се озбиљно бавити историчари.
"У том тренутку се појавила тешка и срамна диспропорција у статистици смрти коју су они прописали тамо јер је требало Србе приказати као изразите злочинце а муслимане као изразите или претежно жртве. Статистика их је у том тренутку демантовала јер је, имајући у виду попис из 1991. године, број жртава на свим странама био сразмјеран и одступања би била нула до један одсто", рекао је Петронијевић.
Он је указао и да се у БиХ водио не само грађански, него и вјерски рат.
"То су они са Запада знали и знали су да нико није имун на злочин. Истина се прекраја, а да би се прекрајала сребренички случај један од начина да се то учини и зато су обавјештајне службе приступиле једној врсти диспропорције", рекао је Петронијевић.
Он је нагласио да су Срби страдали сразмјерно свом броју у БиХ, а да је број убијених у Сребреници предмет манипулације и да је најближи број жртава онај који је утврдила Комисија за Сребреницу од око 3.714.
"За Брањево које се сматра најмасовнијим губилиштем сада можете да добијете податке да је било више од 1.400 жртава, у Кравици више од 1.300, а у Касаби више од 1.200. Код свих ових случајева имате само један проблем, по хиљаду људи је додавано", рекао је Петронијевић позивајући се на свједочења из Хага.
Према његовим ријечима, зна се да је на економији на Брањеву било максимално 420 људи.
Петронијевић је поручио да се несрећни муслимански народ у Сребреници крваво напатио, али не од Срба, него од сопствених злочинаца, прије свега, муслиманског ратног команданта Насера Орића.
Он је указао да су муслимани у Сребреници повећавали број тадашњих становника да би добили више хуманитарне помоћи, па је 5.000 људи дописано у свим овим ситуацијама.
Петронијевић је закључио да Србима не преостаје ништа него да се боре и да чињеницама указују да није било ни геноцида, ни страшног злочина.
