На друштвеним мрежама појавиле су се фотографије америчких хаубичких граната 208 милиметара које користе руски артиљерци.
Телеграм канал Украиниан Информант ставио је међу првима слике у отворени приступ. Ово је довело до поплаве нагађања и претпоставки.
Американци су 1963. године у наоружање увели самоходне хаубице М110 опремљене оруђем 203 милиметра (8 инча) М115 (М1). До 1984 године, када су повучене из америчког наоружања, укупно је произведено 1.163 хаубица 203 милиметра М110 и М110А2 али је накнадно извјестан број система 175 милиметара М107 адаптиран на модел 110.
Америчка оруђа су користила тренутно-фугасне (ХЕ, Хај Експлзив) М106 гранате, гранате са субмуницијом М404 и М509/509А1, хемијске М426 и нуклеарне М753 гранате и М650 ракетне пројектиле.
У вријеме владавине шаха Мохаммада Резе Пахлавија (1919-1980) и блиске сарадње Вашингтона са Техераном, Сједињене Државе су Ирану 1976. године уступиле 30 самоходних хаубица 203 милиметра М110 и 20 вучених хаубица М115 у истом калибру са одговарајућом муницијом, пише портал "Оружје".
Техеран је иста оруђа масовно користио током рата са Ираком (1980-1988). Након побједе иранске исламске револуције 1. априла 1979, Вашингтон је званично прекино сваку сарадњу са Техераном и обуставио испоруке наоружања и муниције. Током афере Ирангејт, ЦИА и Реганова администрација Ирану нису испоручивали артиљеријску муницију.
Но, према извештају "Милитари Баланса" из 2023, регуларна армија Исламске Републике је у резерви сачувала свих 30 старих америчких самоходних хаубица М110 и 20 вучених хаубица М115 (М1) 203 милиметра у функционалном стању.
Но отворено је питање да ли су сачуване и довољне количине муниције или је Техеран на принципу реинжењеринга освојио производњу граната задржавајући означавање на енглеском језику.
Совјетски Савез је 1975 године такође у наоружање увео самоходне хаубице 2С7 Пион (216, познате и као Малка) опремљене жлијебљеним оруђем 203 мм 2А44 Георгија Сергејева.
Нешто касније, освојене су и модрнизоване хаубице 2С7М (Малка-М, са моденизованом шасијом 216М, дизел мотором В-84Б и модернизованим системима навођења и пуњења). Основни борбени комплет 2С7 и 2С7М чиниле су тренутно-фугасне (ХЕ) гранате ЗОФ43 а могле су се користити и касетне гранате З-О-14, гранате за пробијање бетона као и гранате са нуклеарним пуњењем.
Након распада СССР-а, Украјина је наслиједила 20 самоходних хаубица 203 милиметра Малка тако да су од 24. фебруара 2022 обје супротстављене стране користиле иста оруђа и муницију.
Усљед интезивних артиљеријских дејстава Украјинци су први осетила недостатак муниције па је Вашингтон најавио да ће Кијеву испоручити муницију за њихове "Пионе". У јуну 2023, настала је "мала забуна"; наиме, практично ни једна држава која је подржавала Кијев није располагала системом 2С7 а тиме ни одговарајућом муницијом а Вашингтон "није био сигуран да ли су њихове гранате М106 за хаубице М110 компатибилне са руско-украјинским 203 милиметра".
Када се установило да је муниција иста, Грчка је Украјини послала 5.000 а САД, до марта 2024 – 10.000 граната 203 милиметра.
Ускоро су се на друштвеним мрежама појавиле фотографије америчких граната којим Украјинци "хране“ своје хаубице 2С7 Пион. Гранате су на себи имале ознаке нанесен жутом бојом:
8H / TNT / IOP 81F019-82 /PROJECTILE M106 / W/SUPPL CHG ili
8H /TNT / LOT 1457, PROJ M106 / W/SUPPL CHG / D680,
при чему је 8H означавало калибар у инчима и врсту оруђа (8 инча, H – Howirzer), ТНТ – врсту експлозивног пуњења (Тринитротолиен), ХЕ – тип гранате (високо-експлозивна), М106 – модел гранате а W/SUPPL CHG – гранату са отвором за ВТ неконтанктни упаљач (variable time, proximitly fuze). Ове гранате су пуњене са 16,7 килограма ТНТ, са упаљачем су биле дуге 892 милиметра а имале су масу од 91 килограм.
Но, по свему судећи, недостатак исте муниције исказао се и на руској страни. Руси изгледа нису успјели да квантитативно остваре сопствену производњу муниције овог калибра иако је почетак домаће масовне производње пројектила 203 милиметра најављен још у јесен 2022. Поред тога, Москва није у могућности да гранате купује од земаља са постсовјетских простора или других корисника артиљеријских система на муницију ЗОФ43.
Првобитно се претпостављало да су гранате М106 калибра 203 мм руске снаге заплијениле од Украјинаца (из контигента америчке помоћи). Али, након објављивања фотографија на електронским медијима, као најлогичнији закључак је да су Руси гранате почели да купују од Техерана. На фотографијама се одмах примјећује додуше неправилан, шаблон означавања тијела латиницом: 8H / TNT / HE M106 / W/SUPPL CHG / LOT.
Из овога се може закључити да је реч о пројектилима америчког стандарда за артиљеријске системе М110 и М115 (М1) иранске провенијенције. На исти закључак указује и досад непознати назив "Производ 203“.
Наиме на другом снимку се виде контејнери пуњења са ћириличним ознакама “смањено пуњење (полузаряд) / 3-ИМ / 203-2С7 (производ у калибру 203 мм за хаубицу 2С7) / 6-24-К. Очигледно, контејнер је предвиђен за испаљивање гранате из самоходне хаубице 2С7 Пион.
Муниција под називом Изделије 203 налази се и у руским таблицама гађања из 2023. године. Ознаке на погонским пуњењима и табела домета могу указивати на то да су Руси добили довољно велику серију ове муниције, а да је нису заплијенили од украјинске војске. Такође, Руси су можда само прекрили оригиналне ознаке на контејнерима и исписали нове називе.
(Фото: Телеграм)
