Тешањску јавност згрозила је вијест да су три ученика другог разреда ОШ „Хусо Хоџић“, дакле дјеца од само седам година, наочиглед цијелог разреда бацили на под, а потом немилосрдно шутирали вршњака из разреда М. Х.
“Не могу да вјерујем да дјеца у доби од седам година врше вршњачко насиље толико. Да су моје дијете за врат ухватили, бацили и ногама га ударали више пута у предјелу стомака. Дјеца од седам година", у невјерици за портал афирматива.ба прича отац дјечака.
На једној од радионица одржаних прије неколико дана у сусједном Добоју педагози су упозорили.
“Раније је вршњачког насиља било у вишим разредима. Међутим, сад се све чешће појављује и у нижим разредима, упозорила је помоћница директора у ОШ „Вук Караџић“ у Добоју Љубица Вукојевић.
Два дана након инцидента дјечак се родитељима почео жалити на јаке болове у стомаку.
“Вјерујте, медицински сам радник, али у животу нисам видио да се дијете тако грчи од толиких болова. Тај сат и нешто колико је операција трајала ми нисмо знали да ли ће наше дијете живо остати”, кроз сузе прича отац који објашњава да се дијагноза “стрес улкус”.
“То значи да је од превеликог стреса настао чир, пукао и излио се гдје је могло доћи до фаталног исхода. Хвала Богу није и ја се захваљујем особљу Хитне медицинске помоћи и Опће болнице у Тешњу на свему што су учинили да моје дијете спасе”, каже он.
Након што су постали свјесни да није ријеч о дјечијем кошкању, него бруталном премлаћивању родитељи су све пријавили полицији и Центру за социјални рад у Тешњу.
“Школа није одреаговала како је требало. Нисмо имали представу два и по дана колико је то насиље било. Нико ми се није обратио и рекао шта се тачно десило. Питао сам друге родитеље и тако сазнао да је то било брутално премлаћивање”.
У полицијском извјештају, на који родитељи имају замјерке, погрешно је евидентиран сам дан инцидента који се десио 23.10.2024, док у школи нису били расположени за разговор.
“Сматрам да се то заташкава, да се гура под тепих да то остане да се не зна, да се упакује. Нећемо то дозволити. Идемо и према надлежном Министарству и даље. Ја идем до краја. Ја сам само изненађен бројем родитеља који ми се јављају, јер имају исте проблеме и сличне”, закључује дјечаков отац.
