Закон о реституцији - први корак ка системском враћању одузете српске имовине

Сада се поново отвара питање системског рјешења. Може ли закон о реституцији бити начин да се коначно утврди шта припада Србима и Српској Православној Цркви и како то вратити?

Имовина Срба у Федерацији БиХ вриједи десетине милијарди евра. Дио ње власници деценијама не могу да врате, а дио могу и да изгубе ако је не заштите.

Закон о реституцији могао би да буде први корак ка системском враћању одузете српске имовине, порука је Георгија Вулића.

Њиме би се коначно тачно прописало шта се враћа бившим власницима и насљедницима. Гдје поврат није могућ –дошло би до надокнаде штете. Посебно је значајан простор кантона Сарајево.

"Усљед разних оспоравања и импровизација сарајевских власти и правосудних органа учињено је све да се Срби развласте да се та имовина припише ФБиХ или другим физичким лицима, најчешће муслиманке националности", каже Георгије Вулић, истраживач и виши сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

Закон о реституцији значио би да се имовина СПЦ која је била у њеној својини или посједу све до 1945. године врати СПЦ и Србима којима је одузета. Све од Маријин двора до Илиџе је српска земља, кажу у Одбору за заштиту права Срба у ФБиХ. Од Срба је одузета за потребе изградње Сарајева. У крајњем случају, то би значило да сада причамо о цифрама које су у милијардама – а које би морале бити исплаћене Србима на чијој су одузетој имовини направљене сарајевске зграде.

"С’ друге стране СПЦ морали би вратити зграду Богословије у којој је тренутно Економски факултет у Сарајеву. Када би се све вратило СПЦ, оно што је у Сарајеву, вјерујте да би пола кантоналних и федералних институција морало негдје на кирију да иде. Неких 7,8 км и с лијеве и десне стране Миљацке је српска земља", каже Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту Срба у Федерацији БиХ.

Покушај је постојао. Приједлог закона о денационализацији припремљен је 2007. године и стигао је до ПД Парламентарне скупштине БиХ, али наредне године није прошао Дом народа. Од тада до данас није успостављен јединствен систем реституције.

Суштина проблема са почетка ове приче односи се на поступке хармонизације који се проводе на основу Закона о земљишним књигама ФБиХ гдје долази до брисања СПЦ као титулара, и уписа на државу БиХ.

"С обзиром да се ради о појединачним случајевима различите природе, превасходно циљ је утврђивање историјата уписа и утврђивања чињеница на који начин је извршен поступак излагања, те уколико постоји могућност и доказивање права власништва путем власничких тужби пред надлежним судовима, ванпарничних поступака исправке грешке код земљишнокњижних канцеларија и управних поступака пред надлежним органима управе", поручују из Правобранилаштва Републике Српске.

Закон о реституцији може ријешити један дио проблема, али заштита постојеће приватне имовине захтијева и други правни фронт. Због тога су институције Републике Српске већ укључене кроз бесплатну правну помоћ, а формирана је и Интерресорна радна група.

"У сталној смо комуникацији са федералним министром правде гдје смо на неки начин и зауставили ту фамозну хармонизацију. Када је у питању закон о реституцији, наш став Министарства правде је позитиван, али то је јако комплексно питање. Гдје треба отворити ширу расправу и укључити све релевантне институције и разговарати на ту тему. Али, то мора и Република Српска и ФБиХ", рекао је Горан Селак, министар правде у Влади Републике Српске.

Закон о реституцији за национализовану имовину, правна заштита онога што је и данас у српском власништву и јединствен регистар имовине коју Срби и СПЦ потражују – три су могућа правца за излазак из зачараног круга. Умјесто реаговања од случаја до случаја, то би значило прелазак на системско рјешавање проблема који траје деценијама.