Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Светог мученика Стефана Дечанског. У народу се празник назива Мратиндан.
Стефан Урош III Немањић, син краља Милутина и отац цара Душана, живио је крајем 13. и почетком 14. вијека.
По наређењу оца био је ослијепљен.
По народном вјеровању, при ослијепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година провео је Свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и цијелог Цариграда.
Када је прошло пет година, како каже предање, Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најљепших грађевина византијске уметности и средњовјековне архитектуре на тлу српске државе.
Богато је даривао Базилику Светог Николе у Барију у којој почивају светитељеве мошти.
Свој вијек проживио је Свети Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године на данашњи дан. Са Светим Савом и светим кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.
Некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин. Црквеном одлуком на овај дан премјештена је слава посвећена српском краљу. Народ га је по Светом Мартину прозвао Мрата.
У многим крајевима данас се прослављају крсне и завјетне славе. Многи су и крштени његовим именом. Дан Светог мученика Стефана Дечанског црно је слово у календару српске православне цркве. Завјетни је дан за све оне који болују од очних болести.
Обичај је да се данас овце не изводе из тора. Најављује се и зима изреком “Свети Мрата, снијег на врата”. Постоји вјеровање и да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит, зима ће бити промјенљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза.
Вјерује се и да ће, ако домаћин данас преузме све послове у кући на себе, домаћинству кренути на боље. У супротном, за ту кућу година ће бити лоша.
Постоје интересантни обичаји повезани с овим празником, који, како тврде етнолози, потичу из паганских времена. Према једном, на Мратиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона.
Тако је настало вјеровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смију да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.
Данас се завршава период Вучијих дана, који су почели на Ђурђиц.
У овим данима ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
