Православни вјерници данас обиљежавају Аранђеловдан, што је трећа по бројности крсна слава на нашем подручју.
О обичајима током славе разговарали смо са свештеником у бијељинском Петропавловском храму Мираном Гавриловићем.
"Срби откако су постали имали су нека своја домаћа кућна божанства, међутим, син Светог Стефана Немање, Свети отац Саво, наш родоначелник, некако је мудро искористио прилику да та кућна божанства замијени крсном славом у виду великих хришћанских светитеља који су замијенили дотадашња словенска паганска кућна божанства. Од тада је српски народ једини хришћански народ који има крсну славу као своје обиљежје и тиме се величанствено поноси", рекао је свештеник Гавриловић за АТВ.
Он је рекао да се крсна слава никада није прекидала, чак ни за вријеме великих трагедија нашег народа.
О обичајима каже да сви који желе да славе треба да са својим свештеницима разговарају како би се испоштовала суштина славе.
"Основна, елементарна обиљежја сваке крсне славе је симбол самог Христа, крст и хљеб - славски колач, пшеница која је симбол васкрсења. Ту је свакако свијећа као симбол свјетлости Христове науке и вино као симбол невино проливене Христове крви", објашњава свештеник.
Каже да све остало спада у домен славља, односно гозбе.
"Када већ говоримо о томе, онда треба да знамо да када то црква благослови тако, ако су посни дани, слава мора бити посна, ако су мрсни дани, она је мрсна. Просто, нема ту изговора да кажемо 'тако су наши стари радили'. Ако су стари наши у немогућности некој, или неимања едукације у том смислу, можда нису знали како треба, можда су свештеника срели једном или два пута у животу. Али данас имамо довољно цркава и свештеника и свако ко то жели да обавља онда треба да то ради суштински исправно. Јер слава је нешто што треба да нам донесе благослов", каже свештеник Гавриловић.
Он је прокоментарисао и то да су поједини вјерници из својих кућа крсне славе "преселили" у ресторане.
"Крсна слава је заштитник куће. Кућа, ма колика да је, да ли је 30 квадрата или је 330, небитно је. Битно је да се то обавља у простору куће заједно са својим укућанима, са својим милим и драгим, са кумовима и пријатељима. Не треба да преовладава никаква мегаломанија ни раскош у томе. Да, ми Срби јесмо гостољубив народ и желимо своје госте да дочекамо онако како је то заиста лијепо, међутим не треба да преовладава та раскош", истакао је и додао:
"Зато што Хришћанство у суштини проповиједа скромност. Ми ћемо на ову скромност додати и достојанственост. Да би било достојанствено треба да испоштујемо елементарне симболе крсне славе и да са правом љубављу, а не лицемјерном, позивамо госте".
Свештеник каже да смо вијековима чували славу и да не би требало да је изгубимо због неких нових обичаја који долазе из западне културе.
"Имамо чиме да се поносимо. Слава је заиста нешто што је најљепше у нашем народу и слава је дан поред Божића и Васкрса коме се највише радујемо", каже свештеник.
Потом је поново објаснио колико је значајно да за вријеме поста храна на слави буде посна.
"Боље не славити славу, него славити како не треба. Ако ћемо размишљати само о храни и пићу и шта ћемо тога дана изнијети пред госте онда је то једно апсолутно непознавање шта славимо. Ми када славимо, треба да знамо шта је темељ нашег славља, кога прослављамо, ко је он био, шта је радио, чему нас је научио и шта нам је поручио и шта нам је оставио", каже Гавриловић и наставља:
"Сви светитељи које прослављамо били су скромни људи и живјели су за неке идеале које и данас нама преносе. Ти идеали нису недостижни. Потребно је само знати суштинске поруке Хришћанства, а то је љубав према људима, самим тим љубав према Богу и љубав божијој творевини. Ако то будемо знали да испоштујемо, онда је небитно шта нам је на столу, битно је шта нам је у срцу. У сваком случају, ако Црква већ 2.000 година говори да се Свети Никола прославља посно, ту нема дилеме. Нема извора шта је наш прадјед радио. Ако је наш прадјед живио негдје на планини Влашић гдје није било на примјер рибе, или тих посних ствари које износимо, можда му је свештеник у то вријеме благословио, можда није имао кога ни да пита. Међутим данас имамо на једном квадратном километру 10 супермаркета. Људи данас правдају и тиме да је јефтинија мрсна слава него посна. Не мора то да буде орада, бранцин или лигње, то може да буде нешто најпростије".
"Знамо како су то наши стари радили. И у рову су славили славу и достојанствено је прослављали. И данас, човјек савремени нема изговора ако хоће да слави онако како је потребно. Ако хоћемо да очувамо традицију и дух наших предака, онда морамо да знамо да оно што нам црква поручује и што нам савјетује и треба да примимо као благослов", рекао је свештеник Гавриловић.
