Ови дани су обиљежени црвеним словом у црквеном календару за јануар мјесец 2025. године.

Бадњи дан

6. јануара Српска православна црква празнује Бадњи дан, који се прославља уочи Божића и најављује га. Име је добио по бадњаку који се тај дан уноси у домове.

Устаљен је обичај да се на овај дан породица окупи за посном трпезом. У различитим крајевима, обичаји се разликују у неким елементима, а данас су прилагођени животу у граду.

Божић

Православни вјерници према јулијанском календару 7. јануара прослављају Божић, најрадоснији хришћански празник који прати низ лијепих обичаја и породична окупљања.

За овај празник припрема се права гозба, а на овај дан је уједно завршава четрдесетодневни пост.

Сабор Пресвете Богородице

Сабор Пресвете Богородице је православни празник, који се слави другог дана Божића, 8. јануара. Посвећен је Пресветој Богородици која је родила Исуса Христа и због тога се и празнује други дан по рођењу Христовом.

Обичај је да се три дана око Божића кућа не чисти, па тако то важи и за данашњи дан. Изузетак су породице које славе Светог Стефана као своју крсну славу.

Свети Стефан

Српска православна црква и њени вјерници 9. јануара славе трећи дан Божића, посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану. Постоји велики број народних обичаја везаних за Стевандан.

На тај дан завршава се опход код домаћина који је започео обилазак комшија и пријатеља, иде се од куће до куће и миробожа, користи обичај да се завађени поздраве и пољубе, а тиме и измире.

Јер, ово је дан општег мирења и праштања.

Православна нова година

Православна нова година или Српска нова година, како је још народ назива, дочекује се 13. јануара у поноћ, а прославља 14. јануара.

У православном свијету на тај дан обиљежава се и крсна слава Свети Василије и празник Мали Божић. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а послије се обавља свечани ручак.

Зимски Крстовдан

Српска православна црква 18. јануара слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили вјеру. Празник се везује за славу крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордану.

Зимски Крстовдан слави се увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на то који дан у недјељи “пада”.

Богојављење

Богојављење се обиљежава 19. јануара и то је непокретни празник, не мијења се из године у годину. Богојављење је један од највећих хришћанских празника.

Према предању у богојављенској ноћи се отворило небо и Свети Дух је сишао у облику голуба на Исуса Христа. У православним храмовима широм земље се на овај дан освештава Богојављенска водица. У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна вјеровања и обичаји. Тако вјерује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака рационална и искрена жеља може испунити.

Свети Јован Крститељ

Сваког 7. јануара (по јулијанском календару, односно 20. јануара по грегоријанском календару) слави се Сабор Светог Јована Крститеља. Свети Јован је међу Србима нарочито поштован, у многим домовима се слави као крсна слава.

На овај дан, вјерује се, треба опрати иконе. Наиме, вјеровање каже да се тада иконе износе из кућа и перу, односно бришу крпом поквашеном светом водом.

Свети Сава

Православни вјерници 27. јануара славе Светог Саву, једног од најбитнијих српских светаца који је 1219. године успио да издејствује аутокефалност Српске православне цркве.

Многи домови Савиндан славе као своју крсну славу па ће тада широм православног свијета бити весело како у кућама домаћина, тако и код оних који иду у госте. Осим овога, Свети Сава је заштитник свих школа у којима ће се организовати приредбе и прославе у част великог просвјетитеља.

Пратите нас и путем Вибера