Осамнаестогодишњој Милени Свјетлановић из Кнежева, која је од 14 године живота на дијализи, у недјељу је извршена успјешна трансплантација бубрега у бјелоруском Минску.
Милена је на свом фејсбук профилу објавила ову фотографију из Минска- уз поруку:
"(МИНСК) – Хвала за нови живот! Хвала Фонду, хвала мом донору (иако не знам ко је), хвала свим докторима и сестрама на разумијевању. И сада идемо јаче у љепши и бољи живот!".
Милена је у суботу у 14:30 часова добила позив из Минска са поруком да има 16 сати да буде на одјељењу у Минску јер се појавио донор.
У контакту Фонда за лијечење дјеце у иностранству Републике Српске "Душа дјеце“, са Агенцијом “Травел План“ из Бања Луке организован је најбржи начин за транспорт Милене до Минска. Минуте су одлучивале! Милена је око 15:00 часова у суботу кренула из Кнежева.
Њу је Сњежана Пикеља превезла до Бањалуке гдје ју је чекао санитет који ју је превезао до Загреба. Потом је Милена авионом пребачена до Франкфурта, а затим у Виљнус у Литванији, гдје ју је чекао возач и пребацио до бјелоруског Минска.
Већ у недјељу у јутарњим часовима су одрађене све потребне претраге, да би у 15:00 часова била извршена успјешна трансплантација бубрега.
Милена каже да се осјећа добро. Јуче су је пребацили на одјељење и постепено се опоравља.
"Рана боли наравно, али када чујем да је бубрег млад и здрав, мене прођу сви болови. Вјерујем да ћу се ускоро опоравити и доћи у моје Кнежево здрава, као што желим већ од свога рођења", рекла је она за портал "Кнежево на длану".
Ова храбра дјевојчица, која од 9. мјесеца живота имала проблеме са бубрегом је у посљедњих неколико година сама проналазила комбинације како отићи до Београда, од Београда авионом до Истанбула, од Истанбула до Виљнуса у Литванију па се снаћи за превоз до Минска за дијализу, јер због сукоба у Украјини нису постојали директни летови за Минск.
Имала је срећу што је сазнала за Фонд за лијечење дјеце Републике Српске у иностранству "Душа дјеце“ који јој је рефундирао све путне трошкове и који је уплатио по предрачуну 100.000 евра за трансплантацију.
Свака 3 мјесеца је Милена путовала на контроле у Минск и због дијализе морала да стигне за 24 сата, али није одустала. Чекала је свог донора.
Није одустала ни кад није могла више рефундирати лијек Ренвелу који ју је држао у животу.
Милена је коначно успјела!
На крају разговора захвалила се Фонду, донору, докторима и сестрама на посебној пажњи и Сњежани Пикељи.
