Европа је у црвеној зони: Температура не престаје расти, чак је и Аустрија оборила рекорд

Температуре су у више европских земаља прешле 40 степени Целзијуса, што је покренуло здравствена упозорења за милионе људи и додатно оптеретило енергетску, саобраћајну и туристичку инфраструктуру. Власти и научници упозоравају да су овакви екстремни догађаји све чешћи и интензивнији како се клима загријава.

Италијанско министарство здравства ставило је свих 27 градова из националног система праћења врућина на црвени аларм, први пут ове године да је цијела мрежа истовремено под највишим степеном упозорења. Упозорења важе од Трста до Палерма и односе се на цијело становништво, а не само на старије особе и хроничне болеснике. Грађанима и туристима препоручено је да избјегавају директно сунце у најтоплијем дијелу дана, остану у затвореном простору и пију много воде.

Врућине су довеле и до промјена на туристичким локацијама, па су министарства туризма и културе продужила вечерње радно вријеме Колосеума и Пантеона у Риму. На улазима у Колосеум постављени су расхладни вентилатори с воденом маглом, а уведене су и додатне медицинске станице.

Свијет

Будимпешта и Букурешт искључили јавну расвјету

Највиша температура измјерена је у Аустрији, гдје је у сриједу у мјесту Бад Деутсцх-Алтенбург, близу словачке границе, забиљежено 41,2 степена Целзијуса, што је национални рекорд. Земља се истовремено суочава с озбиљном сушом, јер је количина падавина од 1. јануара до 30. јуна била 27 посто испод дугорочног просјека, док су поједини источни дијелови добили тек половину уобичајених падавина.

Суша је изазвала поремећаје и у Мађарској, гдје је низак водостај Дунава тешко погодио једину нуклеарну електрану у земљи, која користи ријечну воду за хлађење реактора. Производња је смањена на око 10 посто уобичајеног капацитета, па је влада увела хитне мјере штедње електричне енергије и ограничила теретни жељезнички саобраћај у вечерњим сатима.

У Њемачкој расте забринутост због посљедица ниског водостаја Рајне и других ријека на индустрију и ријечну пловидбу. У југоисточној Француској ватрогасци и даље надзиру велики пожар у регији Вар, који је од 20. јула спалио више од 60 квадратних километара и остао под ризиком поновног активирања због јаког вјетра и сухог тла.

Врхунац топлотног вала у четвртак је захватио и Балкан. У Србији су ватрогасци гасили више пожара, укључујући велики пожар у боровим шумама западно од Београда и други код Краљева, док су у Хрватској туристи у Дубровнику тражили заклон од сунца и избјегавали плаже у најтоплијем дијелу дана.

(Kликс)