Београђанин је почетком ове године на уплаћених 990 динара освојио три милиона евра, тако што је погодио добитну комбинацију. Поред ње, он је успио да погоди још седам шестица што му је донијело још 1, 6 милиона динара, односно, нешто више од 10.000 евра.
Међутим, већ дуги низ година читав свијет слуша приче о трагичним судбинама лото милионера широм свијета. Ређају се приче о томе како им је новац донио проклетство, а неријетко се све завршавало трагично. Сличне су и приче из Србије, за оно мало људи за које је јавност уопште и сазнавала.
Трагом овог добитка Београђана са Бановог Брда, на друштвеним мрежама су се сјетили случаја Милана П. (52) из села надомак Остружнице, који је прије неколико година освојио пола милиона евра, надајући се да новопечени лото милионер, неће кренути његовим стопама.
Наиме, Милан због новца умало није изгубио породицу, пријатеље и комшије. Са друге стране, присјетили су се и Београђанке М.А. која је такође погодила побједничку лото комбинацију, том приликом добивши "само" 300.000 евра. Она је за разлику од Милана, заједно са супругом крила од дјеце да су добили награду, те су наставили да живе нормално и мирно, далеко од помпе и свега што прати изненадни новчани добитак.
Милан П. који се раније бавио продајом пољопривредних машина, ожењен је, има двоје дјеце и унуке, испричао је за Мондо како је открио да је он срећни добитник.
"Нисам ништа предосјетио, рачунао или сањао бројеве, нити измишљао методе. Увијек сам волео да коцкам из забаве, али никада нисам добио толику суму. То је истовремено тренутак среће и страха када сам сазнао за добитак. Био сам поносан, знао сам да са тим парама могу да обезбједим дјецу и унуке. Али, све вријеме мислим да ће ми неко рећи да је све шала, да нисам добитник. То се није десило. Када сам видио новац на свом рачуну, то је невјероватан осјећај. Још невјероватније јесте што је све дошло тако с неба", каже МИлан.
Када је саопштио укућанима, договорили су се да никоме не говоре за добитак, док се не утврди како ће се новац потрошити. Ипак, како каже, та тајна није дуго опстала.
"Тешко је ћутати о нечему таквом. Сви чују да је био неки добитак, па повежу. Још ако сконтају да вас нигдје нема тих дана, то је онда то. Сви смо одмах били у неком грчу, имамо тајну, не смијеш ни са ким ни радост да подијелиш, а не можеш ни да ћутиш, када сви знају. Жена је имала своје идеје, син је мислио да све треба да се уложи у неки нови посао за који ми никада нисмо чули и ништа не знамо, снајка је мислила да све треба да се остави унуцима, општи хаос. Љутили су се што сам мислио да ја треба да одлучим", каже Милан П.
У почетку су се, каже, сви чланови породице "стискали", али брзо су почели да троше новац. Одједном им је требало све, машине, одвојена кућа, стан у Београду и још аутомобила.
За све је била иста једна ствар
"Када се по селу сазнало ко је добитник, сви су почели да нас гледају другачије. Видио сам да се нико не радује, већ те само гледају некако другачије. Ако их частиш и купиш пиво, крену да ти причају своју муку, не би ли им помогао више. Неки су питали за помоћ, неки су хтјели да савјетују, али сви су хтјели да се овајде. Прија ти када се непознати људи распитују, када те људи гледају, окрећу се за тобом, али брзо схватиш да то није добро", рекао је Милан П. прије неколико година за Мондо.
Како каже, он је хтио све да надокнади, да "буде господин", да може да купи све што жели. То је најприје био нови аутомобил, гардероба и некретине.
"Као да ме нека сила гонила да се тога ослобађам, јер сам знао да је пало са неба. Улагао сам ја новац и у послове са неким месарама и пољопривредницима, али ту је дошло до лошег калкулисања. Стављао сам нешто у банку на штедњу, али су то дјеца све покупила. Ништа нису хтјела да раде, само да шефују. Ја сам то видио али нисам смио ништа да кажем, одмах се посвађамо. Жена је знала да имам неку другу са стране, почело је да јој смета што и ту иду паре", каже Милан П.
Није умио да располаже тако великим парама и знао је да ће му разни "рођаци и пријатељи" доћи главе. Када га питају како је успио да проћерда толике паре, покушава да објасним да "не постоји богатство које не може да се потроши", каже он.
"Знам да ме многи у селу нису вољели, да су мислили да сам коцкар и нерадник. Хтио сам да им покажем да није тако, да живим добро, да сам нешто успио. Куповао сам одјела за која никада нисам чуо, само зато што су скупа. Али, све то није страшно, треба човек и то да доживи. Главни проблем је што сам почео много да се коцкам и то је почело да утиче на моју породицу. Као да сам хтио да заборавим на одговорност, јер шта год урадим са парама, неко ће да ме криви. Ја нисам неки бизнисмен, економиста, па да знам шта је најбоље", каже Милан П.
"Како дошло, тако и отишло"
Како каже, било је људи којима је помогао, али на "једног коме пружи помоћ долазило је њих петоро са тужном причом", па се наљуте ако не добију то што су тражили.
"Има много људи који мисле да сам заслужио ту несрећу, али ја ништа лоше нисам урадио, нисам никоме украо, поштено сам добио паре. Дао сам цркви један дио пара и од тада ми је лакше. Све је кренуло да се топи и нестаје великом брзином. Све у свему, новац нам је трајао двије године. Сада нисмо потпуно банкротирали, али нема новца како је било. Може да се каже да смо тамо гдје смо били на почетку. Како дошло, тако и отишло. Када смо се мало растеретили, мислим да су нам односи у породици поправили", свједочи Милан.
Хтјели смо само да олакшамо себи живот
Ипак, да су искуства након добијања на лутрији различита потврђују случајеви Београђанке М.А. која је добила кола и стан на лотоу прије неколико година и како каже, њена породица и она наставили су да живе сасвим обичним животом.
"Када смо добили новац, око 300.000 евра, дјеца нису ни знала. Прво смо платиили дугове које смо имали, а затим купили нова кола, једна за нас четворо. Затим смо сину који студира стоматологију купили стан. Највећи дио новца ће отићи на његово школовање. Нисмо жељели ништа да мијењамо, да купујемо скупе ствари, само да олакшамо себи живот и тако је и било. То гледамо као поклон. Знамо да су то паре веће него што сви зарадимо за двије године", каже Београђанка М.А.
Према њеним ријечима, најважније за свакога коме се деси та срећа да добије велики новац, јесте да не мисли да је то богатство коме нема краја и да су тиме сви проблеми ријешени.
"Ми смо били свесни шта је за нас најважније, а то је обезбјеђивање крова над главом и школовање. Нисмо ни од кога крили колико смо добили и на шта смо дали паре. Многи су нас питали зашто нисмо отишли на путовања по свету, пријатељице су имале списак третмана које би урадиле са тим новцем. То је можда у реду за некога ко то зарађује и има свакодневни прилив, код нас то није био случај, били смо тога свјесни и дали смо новац за најважније ствари", каже М.А.
