Света Петка веома је поштован светац у хришћанском свијету, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Вјерници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Народна вјеровања кажу да на дан Свете Петке не смије да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово то не треба да раде жене.
Постоје неколико свједочења о чудима Свете Петке, а у неким причама она тешко кажњава оне који не поштују правила.
Људи који имају неки здравствени проблем треба да оду у цркву и умију се на извору или чесми који се налази у близини храма Свете Петке.
Преподобна Мати Параскева обично тјеши и блажи вјернике ако јој указују поштовање и посјећују њену цркву. Понекад им доноси вијести о оздрављењу, али иступа и као вјесник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недјељом.
Ова светитељка се јавља и упозорава своје вјернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хљеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Дан њеног упокојења обиљежен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи вјерници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, дјеца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Ова славна и код Срба веома поштована светитељка је заштитница жена, која је помагала болесне и сиромашне.
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као дјевојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, гдје се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори љековите воде коју људи узимају вјерујући да ће им залијечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Kаликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. вијека. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири вјеру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одјећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренио мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Kад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренесене, по заповјести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Kнегиња Милица успјела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Kалемегдану. Султан Сулејман Други пренио је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Kоначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренио у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, гдје су и данас.
