Миленко сваке године себи купи новог мерцедеса: "Човјек снује, Бог одређује"

Није ту ријеч о некаквом доказивању већ о дјечачком сну којег је Миленко сам себи остварио.

“Стара народна изрека каже: ‘Човјек снује, Бог одређује’. И на том трагу многи су животи проживљени и од тога нико не може побјећи. Али, понекад се снови остваре”, мишљења је Врцан.

Каже, он је прави свједок томе.

Миленко је рођен у Љубушком, дјетињство је провео у селу Доњи Радишићи. Значајан утицај на његово одрастање имала је његова бака Ана, али и Херцеговци који су отишли “трбухом за крухом” у Њемачку и сваке године долазили у посјету свом родном крају, возећи мерцедес.

“Наши Херцеговци би из Њемачке долазили у Херцеговину за вријеме Божића и Госпојине (Велике Госпе). У мом крају било је пуно оних који су отишли у свијет ‘трбухом за крухом’, а празнике и одморе би проводили на родној груди. У то вријеме стандард у Њемачкој је био јако висок и живјело се пуно боље него у данашње вријеме. Многи старији људи и данас кажу како су плате било толико високе да их нису могли потрошити”, каже Миленко за “Феникс магазин“.

Старији људи који су живјели и радили у Њемачкој присјећају се како су најамнине за стан у то вријеме износиле у просјеку између 300 до 400 тадашњих њемачких марака, а плата им била до 5.000 њемачких марка бруто.

Због тога не чуди што су Херцеговци из Њемачке кући долазили у скупоцјеним аутомобилима, а мерцедес је свакако доминирао. Томе је придонијела и чињеница да је велик број исељеника из Херцеговине радио у мерцедесовим фабрикама.

Тако је Миленко још као дјечак с великим интересом проматрао и маштао како ће једнога дана и он имати новог мерцедеса с којим ће долазити у Херцеговину.

То му се и остварило. У 30 година, колико је провео у Њемачкој, промијенио је чак 20 мерцедеса и готово сваке године у своју Херцеговину одлазио с новим мерцедесом.

Три деценије у туђини

Наиме, прије 30 година, тачно на Валентиново, 14. фебруара 1994. године, из Херцеговине је дошао у Титизе Нојштат (округ Хинтерцартен), на југозападу Баден-Виртемберга и ту остао двије године.

За то је вријеме упознао супругу Славицу која је тад живјела у Наголду. Године 1995. су се вјенчали, а он се запослио у компанију њезиног оца која је сарађивала с мерцедесовом фабриком у Синделфингену.

“Након неколико година сам основао своју компанију Геристбау Милан, која ради монтажу свих врста грађевинске скеле и сарађује с мерцедесовом фабриком. Тад сам купио свој први мерцедес. Било је то 2000. године и од тада сам их промијенио 20 и сви су били мерцедес марке”, каже он.

Миленко каже како му никад нису биле битне материјалне ствари, нити се желио некоме доказивати.