Милицу мајка бацила на депонију у сред зиме: "Полиција затекла чопор паса како ме грије"

Ово је само делић приче Милице Мршуље која је рођена 1994. године у Гњилану.

"До данашњег дана имам неколико верзија цијеле приче. Још увијек не знам коме је вјеровати, свако прича из свог угла. Оно што је сигурно, то је да сам рођена у ноћи између 4. и 5. фебруара. Тог јутра су, према једној верзији приче, мене пронашли у једном контејнеру. Међутим, након гостовања на вашој телевизији прије двије године, мени се јавио један човјек који је у то вријеме радио као наставник физичког васпитања у тој школи. Заправо, сазнала сам, можда, једину валидну истину", рекла је Милица за "Јутро" на Првој.

Свијет

Поруке са састанка Путина и Сија: ''Ако вам нешто можемо помоћи, само реците''

"То је да је тог јутра, пошто је била радна субота, дошла спремачица да чисти школу и да је примјетила жену која је дотрчала на оближње мјесто које су звали депонија. Рекла је да је жена нешто бацила и да је побјегла. Спремачица, која је то видјела, уплашила се јер је чопор паса у том тренутку био на том ђубришту. Почела је да зове колеге и наишао је наставник физичког васпитања. Чули су да беба плаче, односно ја. Уплашили су се да ће пси да ме нападну. Међутим, док полиција није стигла, сви пси су се прибили уз мене. Они су ме заправо спасили", испричала је Милица.

Свијет

Шта се јело на свечаном ручку код Си Ђинпинга?

Милица је истакла колико ју је погодио случај у Земуну.

"Ја не осуђујем ниједну мајку, ни своју биолошку нити било коју жену која није спремна за дјецу. Ово је конкретно покушај убиства. На било која врата неко да зазвони и остави дијете, то дијете ће бити сигурно. У мом случају је био 5. фебруар и то је лудачка срећа како сам преживјела. Знам да ми је пупчана врпца била везана вуненим концем. Стицајем околности, то сам касније сазнала. Бабица, која ме је тада узела, сада живи овдје у Лесковцу. Она ми је испричала у каквом сам стању стигла и да је то било на вријеме, да су ме спасили без посљедица", открила је Милица.

"Мислила сам да могу да опростим док нисам постала мајка"

Милица је читавог живота вјеровала да ће опростити биолошкој мајци, све док се није породила.

"Ја сам до тог тренутка мислила да бих ја, жени која ме је оставила, опростила све. Била сам спремна на то и мислила сам да све праштам. Међутим, када сам родила Илију, а три године касније и Митру, ја то не могу никада да опростим. За мене не постоји емоција којом бих могла да изразим то стање. Када родиш своје дијете, које је у потпуности зависно од тебе, а способан си да мало биће препустиш животу и смрти, а чешће смрти него животу, нема ни речи утјехе, ни опроста, ни разумијевања", рекла је Милица.

Хроника

Детаљи несреће у Гацку, огласили се из болнице: ''Једна особа задобила теже повреде главе''

"Моја мама је Свјетлана, жена која ме је усвојила"

Милица је имала три мјесеца када је усвојена.

"Код мене је било потпуно усвајање. Захвална сам биолошкој мајци што ме је напустила јер ко зна какав бих живот имала уз њу. Сигурно не овако добар и квалитетан као што сам имала уз своје праве родитеље. Мене кад питају ко је моја права мајка, ја кажем да је то Светлана, односно мајка која ме је усвојила, а биолошка мајка ми је дала живот. Отац, нажалост, није више међу живима. Усвојили су ме кад сам имала три мјесеца и од тог тренутка, до данас, за мене су то једини и прави родитељи.

Србија

Детаљи убиства у башти кафића

Сазнала сам да сам усвојена кад сам имала пет година. Те 1999. године пролазила сам кроз вршњачко злостављање, зато што су родитељи из нашег оркужења говорили то својој дјеци, а дјеца су говорила мени, не знајући да ја не знам. Исмијавала су ме и ја сам питала своје родитеље. Тада су ми објаснили да они нису могли да имају дјецу, а да мене једна тета није могла да задржи. Тако смо се упознали. Они су ми дали презиме, кров над главом и љубав, што је најважније", рекла је Милица.

"Упознала сам мајку, одбија ДНК тест"

Милица је сигурна да је упознала своју биолошку мајку, али више нису у контакту.

"Упознала сам је, ја сам 99 одсто сигурна да је то она, мада до данас нисам успјела да је наговорим да радимо ДНК. Она је то упорно одбијала и ја сам изгубила контакт са њом. Знам гдје је, зна и она све о мени. Морам да напоменем једну јако битну ствар. Све те мајке, које се одлуче на такав корак, то је један исти профил људи, вјероватно ће се психолози сложити са мном", рекла је Милица и додала:

Хроника

Акција ”М16”: Одузета четири килограма хероина, ухапшени Мађар и Румун

"То углавном буде нека забачена средина, мада се сада дешава и у већим градовима, забрањена веза, строги родитељи, без могућности да било гдје потраже помоћ. Оно што је касније карактеристично за те жене, то је да су врло успјешне, да су одличне у прекривању истине и да добију и другу дјецу, а живе живот као да се ништа није десило", рекла је Милица Мршуља.

(Телеграф.рс/ТВ Прва)