Најјефтинији дизел у ЕУ: Литар у овој држави кошта "само" 1,21 евро

Према подацима Европске комисије, просјечна цијена дизела у еурозони прошле седмице износила је нешто мање од 2,3 евра по литру, док су возачи за бензин у просјеку плаћали око 2,2 еура по литру.

Подаци за цијелу Европску унију показују тек нешто повољнију слику - просјечна цијена дизела била је 2,2 евра по литру, а бензина око 2,1 евро по литру.

Посматрано по државама, цијене дизела у већини земаља кретале су се од 1,9 до 2,6 евра по литру, док је бензин коштао између 1,6 и 2,5 евра по литру.

Зашто је гориво на Малти толико јефтино?

Малта, која има око 570.000 становника и 450.000 регистрованих возила, представља велики изузетак. Дизел на овом острву од јуна 2020. кошта 1,21 евро по литру, док је цијена бензина 1,34 евра по литру.

Цијене се нису промијениле ни након почетка рата у Ирану, који је довео до наглог раста берзанских цијена нафтних деривата.

Возачи на Малти тако тренутно плаћају најјефтинији дизел у Европској унији. Како је објавио "Малта Тудеј", разлог је то што држава регулише цијену горива, док разлику између малопродајне и набавне цијене покрива из буџета.

Колико субвенције коштају државу?

Разлика између цијене коју плаћају возачи и стварног трошка горива посљедњих мјесеци знатно је порасла, због чега се и на Малти све више поставља питање одрживости такве политике.

Малтешки министар финансија Клајд Каруана рекао је за "Малта Тудеј" да је Влада још у мају очекивала да ће годишњи трошак субвенционисања горива износити око 30 милиона евра.

До краја августа процјена трошка за ову годину већ је порасла на приближно 75 милиона евра.

Хоће ли Малта морати да повећа цијене горива?

Таква ситуација Владу ставља пред фискалну дилему - да ли да настави да из буџета покрива разлику или да дозволи промјену малопродајних цијена горива.

Каруана је нагласио да држава, упркос повећаним издацима за енергију, мора да остане испод границе буџетског дефицита од три одсто.

Јавне финансије Малте су, иначе, релативно стабилне. Буџетски дефицит прошле године износио је 2,2 одсто БДП-а, што је испод прага од три одсто прописаног критеријумима из Мастрихта, док јавни дуг износи 46,4 одсто БДП-а. Граница према мастрихтским критеријумима износи 60 одсто БДП-а.