Обиљежавање 83 године од страдања српског народа у Корићкој јами

Литургија ће бити служена код капеле код Корићке јаме, а парастос код Спомен-костурнице страдалницима у селу Корита.

Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине.

У ту јаму су, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њихове комшије муслиманске усташе, на најмонструознији начин убијени и бачени угледни српски домаћини, дјеца, старци тог краја.

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, када су у Корићку јаму бачени убијени Срби из Корита и околних села.

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

Најстарија жртва био је осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.

Код Корићке јаме направљена је мала капела, а у центру села Спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме. Касније је на том мјесту подигнут и споменик.

На тај начин је овјековјечен тај монструозни злочин над невиним Србима за који нико никада није одговарао, а истина о злочину је дуго прикривана у ранијем периоду.