Божићни пост је почео 28. новембра и траје 40 дана, тачније до Божића, који пада 7. јануара. Пост подразумијева уздржавање од масне хране, али и лоших дјела и злих мисли.
Суздржавање од одређене хране је само дио поста, важно је водити рачуна и о свом понашању и мислима односно у потпуности бити у складу са начелима религије.
– Стварни пост приводи човјека смирењу. А у смирењу човјек стиче сазнање, да за човјека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповијести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно, тамо гдје је истина, и тамо гдје је лаж – говорио је патријарх Павле о посту па је напоменуо:
– Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране али, постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро“.
Његова светост патријарх Павле који је овако говорио о важности породице, издвојио је три гријеха који наш народ често чини током поста: гордост односно став да сте бољи односно надмоћнији од осталих, преједање као одраз сластољубља и непоштовање поста односно самовољно одступање од поста и прослава крсних слава са мрсном трпезом. Духовник може да разријеши неке вјернике од поста, најчешће из здравствених разлога.
Правила за Божићни пост
Смисао поста нипошто није у изгладњивању и држању дијете, него је то заправо период када човјек проналази свој унутрашњи мир и мјеру у свему, изражава захвалност Богу и труди се да се што више уздржава од лоших мисли, лоших понашања и неморалних дјела. Поред редуковане исхране, односно избјегавања масне хране, људи који су одлуче да свих 40 дана посте треба да се удаље и од злобе, увреда, бијеса и сваког вида понашања које није у складу са хришћанским.
Чак и у светим духовним књигама и према ријечима Светог Јована Златоустог тјелесни пост нема смисла уколико није постигнут и онај духовни, те да се не треба хвалити колико дана смо издржали без раскошне, разноврсне хране, већ да ли смо успели да за вријеме трајања поста постанемо бољи човјек.
– Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гњевног човјека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тијело мучио? – ријечи су Јована Златоустог које од заборава чувају црквене књиге.
Пост је ту првенствено како би нас, према ријечима свештеника, приволио да заволимо себе и људе око нас, да се запитамо ко смо ми, шта смо и какав је наш тренутни однос према Богу. Вријеме поста је и вријеме праштања, кајања, исповиједања, вријеме када треба да олакшамо своју душу и пронађемо прави пут, па је, чини се, недовољно тјелесно мучење постом ако из њега изађемо бјесни, и онакви какви смо у њега ушли.
Поред једнодневних постова, који трају током цијеле године само сриједом и петком, Божићни пост спада у вишедневне, заправо оне које је Црква установила пред велике празнике.
Да ли су људи који не посте грешни?
Отац Гојко Перовић рекао је говорећи о посту да смо ми стално у гријеху.
– Толика је наша везаност за храну, одмор, релаксацију, да ми правимо идоле од тога… Из тога произилази и блудни живот. А наша насушна потреба, да би нам дух дисао, наша насушна потреба је пост. Човјек који не пости он не помаже себи. Није прецизно рећи да гријеши. Рецимо он не помаже себи да се ослободи од гријеха. Пост је један начин да се ослободимо од гријеха. Када се човјек труди око поста, његова душа и тијело се ослобађају од гријеха – рекао је једном приликом Перовић и додао:
– Човјек сам по себи није свијет. Треба стално да се трудиш. Ако си синоћ био раположен, то не значи да те ујутру неће сачекати неки проблем. Зато сваки дан треба да се трудимо, опет и опет да се опет ослобађамо од гријеха. Зато је пост ту добар јер нас ослобађа.
