Српска православна црква и њени вјерници данас 8. новембра прослављају празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Митровдан је један од празника за који се везује мноштво народних обичаја.
Један од њих је и "предсказање" према времену - ако сутра буде кише или мраза, очекује нас дуга и хладна зима са много снијега!
Пошто се ове године прославља у сриједу, пост на Митровдан је обавезан. Такође, постоји и вјеровање да би на овај празник, баш као и на Божић, требало да будете код куће, изузев ако сте позвани на славу. Отуда старо вјеровање да ако митровданску ноћ проведете ван куће, цијеле године ћете спавати ван дома и потуцати се по туђим кућама.
Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увијек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару и обиљежен је у црквеном календару црвеним словом.
Свети Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку наше ере, за вријеме цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Kада је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен и погубљен. Солунски хришћани тајно су га сахранили. На мјесту његовог гроба касније је подигнута црква, а Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Овај дан је познат, како се вјеровало, и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негдје презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану сљедеће године.
Тако је и настала крилатица: Митровданак - хајдучки растанак, Ђурђевданак - хајдучки састанак.
У Србији постоји и вјеровање да на Митровдан не треба грдити малу дјецу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна. Такође, мјештани у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају облутак (камен) да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
Постоји и вјеровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу.
